Времеплов (1.3.2010)

Године 1992. одржан референдум у Црној Гори о заједничкој држави са Србијом. На данашњи дан 1891. године рођен књижевник и преводилац Станислав Винарев. Најистакнутији пољски композитор и пијаниста Фредерик Шопен рођен 1810. гиодине.

На данашњи дан 1891. године рођен је Станислав Винавер, књижевник и преводилац. Винавер је студирао математику и музику у Паризу. Био је добровољац у Првом светском рату. Радио је као новинар и публициста у листу "Време", Радио Београду и Прес-бироу. Као официр, заробљен је 1941. године и рат је, све до 1945. године, провео у немачким логорима. После рата професионално се бавио књижевношћу и превођењем. Песник и есејиста, Станислав Винавер је био један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској књижевности. Његове прве збирке песама "Мјећа" и прозно дело "Приче које су изгубиле равнотежу" објављене су пре Првог светског рата. Припадао је првој генерацији српских модерниста. Његова поезија, посебно она садржана у књизи "Европска ноћ", носи аутентичан печат ратног времена. Радознао, динамичног духа, музички надарен, био је креатор слободнијег песничког израза и книжевног језика. За собом је оставио дела "Варош злих волшебника", "Чувари света", "Громобран свемира", "Нова пантологија пеленгирике", као и бриљантне преводе Твена, Раблеа, Блока, Гетеа и друге.

Пољски композитор и пијаниста Фредерик Шопен рођен је на данашњи дан 1810. године. Шопен је најзначајнији пољски композитор, национални романтичар. Наступао је и као пијаниста. Године 1830. напустио је домовину и настанио се у Паризу, где је остао до смрти. Припадао је кругу париске друштвене и културне елите и пољских политичких емиграната, што је утицало на његово уметничко и идејно формирање.Компоновао је, у народном духу, клавирску музику коју је обогатио новим изражајним средствима, нарочито у погледу хармоније и пијанистичке технике. Шопеново уметничко наслеђе обухвата 74 штампана дела, међу којима су најпознатија два концерта за клавир и оркестар, етиде, мазурке, прелудијуми, валцери, полонезе и баладе.

293. - Сирмиум (Сремска Митровица) проглашен за једну од четири престонице Римског Царства

1643. - Умро Ђироламо Фрескобалди, италијански композитор и оргуљаш
(Ферара, 12. 09. 1583 - Рим, 01. 03. 1643)

1800. - Рођен Адам Драгосављевић, књижевник и просветни радник
(Беременд, 01. 03. 1800 - Опатовац, 28. 06. 1862)

1809. - У Шведској установљена институција омбудсмана, лица које врши надзор над радом органа управе и јавних служби - први омбудсман  био је Ларс Август Манерхајм

1853. - Рођен Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија  Србије
(Чуруг, 01. 03. 1853 - Врњци, 12. 10. 1915)

1886. - Рођен  Оскар Кокошка, аустријски сликар и књижевник
(Пехларн, 01. 03. 1886 - Вилнев, 22. 02. 1980)

1897. - Донет Грађевински правилник за варош Београд

1910. - Рођен Дејвид Нивен, британски позоришни и филмски глумац и  продуцент, добитник "Оскар" - а (Лондон, 01. 03. 1910 -  Шато д' Екс, 29. 07. 1983

1921. - Умро Никола I Петровић, црногорски књаз и краљ
(Његуши,  07. 10. 1841 - Ка д' антиб, 01. 03. 1921)

1926. - Умро Драгутин Илић, књижевник, син Јове Илића
(Београд, 14. 02. 1858 - Београд, 01. 03. 1926)

1927. - Рођен Хари Белафонте, амерички певач, филмски и позоришни  глумац
(Њујорк, 01. 03. 1927)

1938. - Умро Габријеле Данунцио, италијански књижевник и политичар
(Пескара, 12. 03. 1863 - Гардоне Ривијера, 01. 03. 1938)

1941. - Бугарска приступила Тројном пакту

1944. - Рођен Лазар Стојановић, филмски и позоришни редитељ, књижевник и новинар (Београд, 01. 03. 1944)

1946. - Рођен Љубиша Величковић, генерал - пуковник, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Југославије (Црљенац, 01. 03. 1946 - Банат, 01. 06. 1999)

1954. - САД извеле прву пробу хидрогенске бомбе на острву Бикини у Пацифику

1958. - Умро Тома Росандић, вајар, први ректор Академије ликовних  уметности у Београду (Сплит, 22. 01. 1878 - Сплит, 01. 03. 1958)

1966. - Совјетски космички брод "Венера 3" спустио се на Венеру

1992. - Референдум у Црној Гори о заједничкој држави са Србијом

2000. - Умро Властимир Перичић, композитор и музиколог, професор Факултета музичке уметности у Београду (Вршац, 07. 12. 1927 - Београд, 01. 03. 2000)

2002. - Умрла Милица Рибникар-Богуновић, вајар
(Београд,18. 04. 1931 - Београд, 01. 03. 2002)

2006. - Умро Питер Озгуд, енглески фудбалер, репрезентативац
(Виндзор, 20. 02. 1947 - Слоут, 01. 03. 2006)

2008. - Умро Боривоје Стојановић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Београд, 05. 10. 1929 - Београд, 01. 03. 2008)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 02. октобар 2024.
25° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи