На стовариштима нема зиме – има ли простора за отопљавање цена огревног дрвета и пелета

На половини смо грејне сезоне. У поређењу са претходним зимама, потражња за огревом је знатно слабија за ово доба године. Ових дана бележи сe тек благи пад цене огревног дрвета – кубик је јефтинији до 200 динара. Иста је ситуација и са пелетом. 

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је више разлога због чега нема значајнијег појефтињења огревног дрвета и пелета.

"Један од разлога је што смо на средини грејне сезоне, доста је дана до краја грејне сезоне и не зна се да ли ће они бити претежно ледени или претежно топли као што је било до сада. Трговци помно прате потражњу и временске прогнозе. Уколико се деси да у наредном периоду буде више ледених дана, то ће свакако утицати на повећање потрошње огрева, самим тим и пораста потражње. Трговци добро знају да појефтињење огрева, а затим поскупљење у случају да дође до наглог пораста потражње није популарно и због тога они држе пре свега овај ниво цена“, објаснио је Главоњић.

Други разлог је што у условима смањене потражње, овај ниво цена њима омогућава да покривају трошкове редовног пословања.

Прва појефтињења огревног дрвета и пелета 

Професор Главоњић каже да на недељном нивоу прате кретање цена.

"Желим да кажем да смо 15. јануара евидентирали прва појефтињења огревног дрвета на неколико стоваришта у Београду и у централној Србији. Појефтињења су симболична, око 200 динара по просторном метру, али смо евидентирали и два стоваришта на којима је појефтинио пелет", навео је Главоњић.

Једно стовариште се налази у Београду и цена пелета је 15. јануара била нижа за 1.000 до 1.400 динара по тони у поређењу са децембром, а на другом стоваришту које се налази у Шапцу цена је била нижа од 500 до 1.500 динара по тони.

Зашто се пелет слабо продаје 

Говорећи о тржишту пелета, Главоњић каже да је ситуација у Европи слична ситуацији у Србији, са изузетком северне Европе у којој су снежне падавине и веома ниске температуре. У остатку Европе је потпуно супротно.

"Други разлог је што је у Европу прошле године увезено изузетно пуно пелета. Зима је била блага и велике количине пелета су остале непродате. То је свакако утицало и на ниво потражње за пелетом и у водећим земљама Европе по потрошњи пелета као што су Италија, Велика Британија, Холандија, Белгија, Немачка, Аустрија", каже професор.

Према његовим речима, то је утицало и да интерес иностраних трговаца према пелету у Србији буде на рекордно ниском нивоу.

"Све то је утицало на то да је из Србије у првих 11 месеци прошле године извезено само 38.000 тона пелета. У истом периоду, у Србију је увезено око 57.000 тона. Управо количина од 57.000 тона довољно говори колико је тешка ситуација и колико постоји криза, пре свега, у производњи и продаји пелета не само у Србији већ и у земљама окружењу“, објашњава Главоњић.

Највећи произвођач пелета прекинуо производњу после 14 година

Водећи произвођачи из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе усмеравају део своје производње у Србију јер је Србија највећи потрошач пелета у југоисточној Европи.

"Све то, заједно са домаћом слабом потражњом и другим проблемима са којима се фабрике сусрећу утицало је да велики број произвођача обустави производњу пелета већ средином новембра, а већи произвођачи су драстично смањили обим производње. Уместо у три смене раде у једној смени. Наш највећи произвођач пелета је прекинуо производњу после 14 година редовне производње први пут у децембру и очекује се тек наставак производње негде крајем јануара", подвукао је Главоњић.

Прогноза кретања цена

"Када је у питању прогноза кретања цена у наредном периоду, наше анализе показују да један мали простор постоји код огревног дрвета за благим појефтињењем. Међутим, не треба очекивати спектакуларна појефтињења у наредном периоду јер је производња огревног дрвета трошковно захтевна", додаје он.

Дрво је јефтиније него прошле године. "А када је у питању пелет, практично ако дође до неког појефтињења, то може да дође искључиво као резултат одрицања трговаца од дела њихове марже“, истиче Главоњић.

Када су у питању фабрике, то није реално очекивати, јер су у овом тренутку фабрике на тој тачки пословања, па би даље појефтињење пелета за њих било катастрофално јер би их одвело у велике губитке.

Неопходан састанак са произвођачима пелета

"И због тога ја желим да упутим апел пре свега кабинету председнице Владе и ресорном Министарству рударства и енергетике да се у најкраћем року организује састанак са произвођачима пелета у Србији који имају своје предлоге како да се постојеће залихе, које се процењује на преко 60.000 тона само у фабрикама и око 40.000 тона у продаји, искористе у грејној сезони", истакао је Главоњић.

Глобална трговина дрветом и производима од дрвета је у паду већ другу годину заредом.

Глобални извоз дрвета

У првих девет месеци протекле године глобални извоз дрвета и производа од дрвета је опао чак за 24 одсто, а увоз за 27 одсто.

То се, како каже, одразило и на Кину као глобалног лидера у производњи, извозу и увозу дрвета и производа од дрвета. За првих девет месеци њихов извоз је опао за 17 одсто, а увоз за 19 одсто. То се одразило и на дрвну индустрију Србије, слично је и у Европи.

"С обзиром на то да су Кина и Европа главни трговински партнери предузећа у дрвној индустрији Србије, то је утицало и на пад извоза дрвета и производа од дрвета за 15 одсто у прва три квартала протекле године. Једина светла тачка у овој индустрији у овом тренутку је производња намештаја и њен извоз који је порастао за око 7 одсто", навео је Главоњић.

Србија највише извози резану грађу лишћара у Кину, Уједињене Арапске Емирате, нешто мало у Италију и Египат.