Склоништа као теретане и пословни простор – између наредбе ревизора и праксе

За нека јавна склоништа у Србији не може се рећи да задовољавају основне стандарде. 

Оно, које нам је надлежно предузеће омогућило да снимимо, изгледа како треба. Једно је од око 1.500 јавних склоништа у 48 општина, која су у надлежности Јавног предузећа Склоништа.

"Утврдили смо да нормативна делатност није у потпуности успостављена у овој области, да ресурси нису обезбеђени, а то су финансијски и кадровски. До 2012. је била накнада за склоништа, од тада је укинута, тако да су склоништа остала само на одржавању, што није довољно за њихов рад и обезбеђење услова“, рекао је државни ревизор Душко Пејовић.

Милена Здравковић Павловић из Јавног предузећа Склоништа каже да јавно предузеће може само да предложи МУП-у да се покрене иницијатива да оснивач Влада Србије пронађе неки модел финансирања, да би имали више инжењера, радника за одржавање и набављање ове специфичне опреме, која је по оним прописима из СРЈ и коју не можемо да пронађемо на тржишту.

То је највидљивије у склоништима која су у власништву приватних и физичких лица.

Простор који се не рентира најчешће се лоше одржава. Ревизор подсећа и да је Сектор за ванредну контролу још 2011. утврдио да је један део склоништа неупотребљив, а 2019. да се број таквих склоништа знатно повећао.

"Сва склоништа на територији града Чачка, а претпостављам да је тако и у већем делу Србије, у незадовољавајућем су стању. Мало их је функционално а у случају добијања наредбе да становништво одлази у склоништа, у обавези су да се сва склоништа приведу намени у року од 24 сата", напомиње Братислав Зечевић, начелник Градског штаба за ванредне ситуације у Чачку.

А то је готово немогуће јер се многа користе као складишта, теретане, продавнице, пословни простори…

Ревизор је надлежнима наложио да уреде одржавање склоништа и процене која то више не могу да буду.

Његове препоруке су обавезујуће за кориснике јавних средстава, а рок за испуњење између 90 дана и три године.