Данас славимо Мали Божић и Светог Василија Великог – како се месе василице и којих обичаја се треба придржавати

Данашњи дан започео је у црквама поноћним молебаном за успешну и благословену Нову годину.  Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска нова година која се код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара.

Данас се славе још два велика празника – Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.

Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.

Паљење ватре на раскршћима 

Српска нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.

У сеоским срединама су се понављали одређени божићни обичаји, мада, у поређењу са литературом везаном за старије периоде, у знатно редукованом обиму.

У неким крајевима у домове и данас долази положајник.

Према старим веровањима, овај дан је прилика да се многе ствари промене, па постоји пуно обичаја који се и данас поштују. Не ваља се данас ни са ким свађати.

Чувао се угарак из бадњака, од Божића до Малог Божића, да би се обезбедила плодност и берићетност у заједници.

У Војводини је постојао обичај, који се у неким местима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз чистилачко дејство, има и улогу јачања сунчеве светлости и топлоте.

Зашто је добро узети кашику меда

На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и делом Светог Василија.

Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику и астрономију.

Крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година.

Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.

У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Мешење колача василице

Најупечатљивији део прославе је мешење колача василице. У већини породица се прави слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.

У неким породицама је припремано више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мешена је од меког бесквасног теста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је пре печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Сечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтео да се послужи, без неких посебних правила.

Има места у Србији у којима се месе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 месеци. 

Данас се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снег или буде облачно, чека нас родна година. Суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.