Сиромаштво и дискриминација основни проблем Рома свуда у свету

"О Ромима са Ромима" – слоган под којим се обележава Међународни дан Рома у Србији. Најбројнија су етничка мањина у Европи, има их између десет и дванаест милиона. Према последњем попису становништва, у Србији живи 131.936 Рома, а процене су да их је много више. Где год да живе у свету муче их исти проблеми – сиромаштво и дискриминација.

Ко боље од њих самих зна шта мучи Роме. Међутим, не знају сви од кога да траже помоћ.

"Ја сам представник Рома Земуна, али Земун је велик, имамо доста нехигијенских насеља, тако да не могу све да постигнем", каже Миле Рамић.

Наглашава да би било лепо када би свако насеље имало свог представника и да заједно седну да разговарају шта треба људима да се помогне.

"Од образовања, до здравства. Потребна је инфраструктура, да се асфалтира. 'Отишла' су светла. Социјална питања, поготово, треба да се реше", истиче Рамић.

Где год да живе, исти су проблеми

То су проблеми где год да живе. У Шапцу, на пример, званично живи готово 2.000 Рома, незванично двоструко више.

Највише је оних са завршеном основном школом. Школовање им пружа веће могућности.

Потпредседница Националног савета Рома Драгана Станковић каже да су тренутно на студијама две девојке – на пољопривредном и на медицинском факултету.

"То је нека бројка која је боља. Није велики број у односу на већинско становништво, али за мене лично и за ромску заједницу и те како јесте, јер дуги низ година нисмо имали децу ни у средњим школама", подцртава Станковић.

Они ће свакако добити препоруку Националног савета Рома за запослење у својој струци у оквиру посла који траже.

Ромима је држава олакшала упис на факултет. Средњошколци и студенти добијају стипендије, а лакше долазе и до места у студентским домовима. Те мере дају резултат.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у техничком мандату Томислав Жигманов каже да је све по неколико десетина процената увећано у односу на претходно раздобље.

"Исто тако обухват оних који после основне школе уписују средњу школу, нарочито девојчица је већи готово 30 одсто у протеклих неколико година у односу на пре 10 година", каже Жигманов.

Председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић наглашава да је циљ да млади што пре заврше факултете, да се што пре и укључе на тржиште рада.

"На том правцу су веома значајни програми и стажирања за младе образоване Роме, којих треба да буде много више", тврди Накић.

Улога Фонда за економско унапређење положаја Рома

У томе би могао да помогне и Фонд за економско унапређење положаја Рома, чије оснивање најављују у Министарству за рад.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Немања Старовић појашњава да је циљ да се подржи економско оснаживање Рома, кроз финансирање пројеката и програма који подстичу запошљавање, предузетништво и образовање.

"Верујем да ће овај Фонд бити кључни инструмент у борби против сиромаштва и социјалне искључености Рома", рекао је Старовић.

Велики проблем и даље су насеља без инфраструктуре, често без пијаће воде у којима су услови за живот испод људског достојанства.