У зрењанинском селу муку муче током празника, предах само за Божић

У Земљорадничкој задрузи "Будућност" у селу Хетин код Зрењанина нема предаха ни у дане празника. Након што је шећерана последњих дана старе године одлучила да може да преузме род шећерне репе са 50 хектара, почело је њено вађење и транспортовање из њиве. У овој задрузи су се суочили и са додатним проблемом, зараженим кореном репе.

Тешки камиони не могу у њиву да преузму род, зато се репа најпре тракторима превезе у двориште Земљорадничке задруге "Будућност" у Хетину где се ручно разврстава. Овај посао не може да чека да прођу празници.

"Једино за Божић нећемо радити, ово све радимо. Избацујемо трулу репу од здраве репе да би могла чиста да дође у шећерану", каже Лука Милиновић, руководилац сезонских радника.

Трактори од 250 коњских снага по оваквим условима једва савладавају блатњаве путеве.

"Тренутно је таква ситуација да с пола приколице излазимо из њиве. Блато је учинило своје, киша, шта да радимо. Јер и вода лежи у њивама, не само на путу", истиче тракториста Бранко Бунић.

У Банату је трулеж шећерне репе изражен ове производне године. У другим деловима Војводине то је спорадично. Када се извади из земље на појединим локацијама мора да се одбаци и 50 одсто рода. У задрузи у Хетину наводе да су сад у трци са временом.

"Ми нисмо урадили ниједан пропуст приликом заштите и приликом производње шећерне репе, али једноставно нешто се десило и почела је да трули нагло. На наше инсистирање да се још раније крене у кампању, шећерана то није препознала. Сад кад смо дошли у ову ситуацију нема назад него да се извади то, јер шећерна репа не може да остане у земљишту закиселило би земљиште скроз и упропастило би у наредне две-три године сигурно би утицало на принос осталих култура. Снег или десетак литара кише одмах би нам прекинули радове, тако да нема ту чекања. На мишиће ово извлачимо", истиче директор ЗЗ "Будућност" Хетин Владимир Стојковић.

О државној субвенцији у овој задрузи одавно не размишљају, јер су проценили да ће имати принос од максимално 30 тона по хектару. Државни подстицај од 35.000 динара исплаћује се произвођачима са произведених више од 50 тона по хектару.