Ко ради за време празника има право на увећану зараду – где шкрипи у пракси

Лекари хитне помоћи су само неки од оних који ће празнике провести на радном месту. На том списку су и запослени у јавним комуналним предузећима, ватрогасци, полицајци, новинари.

"Закон каже да се Нова година празнује првог и другог јануара. Дакле, остварује се право на увећану основицу рада и првог и другог јануара“, каже адвокатица Ана Селак.

Када су у питању божићни празници, онда је то само 7. јануар. Свети Сава је такође празник у јануару, али он је верски и празнује се радно.

Закон каже да сви који раде првог и другог јануара и седмог треба да буду плаћени 110 одсто на основну дневницу.

"Закон каже да запослени има право на увећану зараду у висини најмање 110 одсто од основице, што значи да може и више. Постоје компаније које имају приличну основицу, и на тај начин вреднују своје запослене. Тако да закон не ограничава, он поставља минимум који јесте 110 одсто, а уговорима о раду и општим актима послодавца се уређује колика ће заправо та основица бити“, објансила је Селакова.

Да ли се послодавци придржавају закона и у којој мери

"Када јавно причам о радном законодавству, много људи каже да оно што причам нема везе са праксом. Нажалост, морам да кажем да то јесте истина. Једно јесу прописи, али радно законодавство нема превелики број санкција, па и у овом случају, не постоји санкција уколико послодавац не исплати ову увећану зараду. Једини начин остваривања увећене зараде по овом основу јесте да је потражимо на суду, али зарад овог увећања нико не иде на суд“, рекла је адвокатица.

Објаснила је на примеру зараде од 1.000 динара - колико би онда требало да буде увећана зарада ако је основна хиљаду.

"Она се увећава у односу на уговорену сатницу. Улавном људи не знају где да траже колико је то што се увећава. Они то траже у свом уговору о раду. Дакле, у уговору о раду постоји сат који се нама плаћа и уколико је тај наш сат хиљаду динара - сваки следећи биће најмање 1.100 динара", навела је Ана Селак.

Тако да је то онај збир који би на крају требало да добијамо у обрачуну зараде.

Ко иде на суд због тога што послодавци нису исплатили увећене зараде

Адвокатица Ана Селак каже да се то најчешће дешава на крају радног односа, када људи подвуку црту, па виде шта су добили, а шта нису добили.

"Немамо механизме који би натерали послодавце да плате увећану накнаду зараде. Оно што јесте још мањкавост овако уговорене одредбе јесте што закон прецизира да су то запослени. То значи да су то лица на одређено и на неодређено време“, подвукла је она.

Шта је са онима који су на привремено-повременим уговорима

Радници на привремено-повременим пословима нису запослени у смислу Закона о раду, те се на њих ова уговорна одредба не односи.

"Тако да имамо послодавце којима запослени на одређено и неодређено време не раде на дане празника, а они ово право користе према уговорима о привременим и повременим пословима, о уговору о делу такође, јер нису обавезни да њима исплате увећане зараде", каже Селакова.

Према њеним речима, једини пут да се заштите наша права јесте судски.

Напомиње да се то не показује као ефикасно, нарочито не у радном законодавству. "Али причајући о овим темама скрећемо пажњу на оно што је пракса показала као негативно, тако да верујем да у неким будућим изменама и допунама закона ми можемо да изменимо ово, те да нађемо неки ефикаснији пут, пре свега преко инспекције рада", рекла је Селакова.

Примери који могу да нам буду звезда водиља у овом сегменту

Селакова наводи да су најбољи примери који могу да буду звезда водиља заправо наши умови.

"Значи, наше праксе најбоље показују где су се запослени највише жалили. Инспекције рада знају за мањкавости нашег Закона о раду. Али оне не могу да дају никакве инструкције, већ само у записнику да констатују да неки послодавац ово није исплатио, имају своје белешке, тако да све се то користи у будућим изменама нашег законодавства", закључила је Селакова.