Епископ Теодосије у Девичу: Обновом храмова обнављамо се и ми

Обележавање славе почело је архијереском литургијом коју су, уз саслужење свештенства и монаштва, служили епископи рашко-призренски Теодосије и новобрдски Иларион.

Манастир, с почетка 15. века, сазидан је изнад потока крај кога је у шупљој букви живео велики подвижник Свети Јоаникије Девички, светитељ за кога је везана сва прошлост храма подно Девичке планине.

То што се светиња налази у потпуно непријатељски расположеном албанском окружењу, у срцу озлоглашене Дренице, свега неколико километара од Србице, био је разлог њеног страдања 1999. године, али и много година пре тога.

"Свети Јоаникије Девички и краљ Стефан Дечански никада нису напустили своју обитељ, они су овде присутни и поред свих страдања овог манастира. Он се силом Божјом обнавља, а његовом обновом се и ми обнављамо", рекао је владика Теодосије у беседи након литургије.

Владика Теодосије верницима је поручио да "присуство наших светитеља, као и Светог Петра Коришког у Црној Реци, потврда су и залог да ћемо и поред свих страдања, невоља и искушења опстати".

Преневши поздраве патријарха српског Порфирија, викарни епископ новобрдски Иларион захвалио је мати Анастасији и сестрама које воде бригу о манастиру и истрајне су у вери и подвигу.

"Њихово остајање је сведочанство овоме свету да је могуће да се пређе граница и уђе у област слободе и радости, без обзира на страдање и што постојимо на месту страшном", рекао је владика Иларион.

"Манастир као светионик"

Питао је и да ли има "овом тренутку страшнијег места за живљење него што је то Дреница – мученичка, некада света, али је због људске слабости одметнута".

"Сада, због тог отпадништва служи неким другим боговима, али ту је манастир као светионик који сведочи свима да треба да се врате у ону радост из које су отпали, и нама који смо близу и онима који су далеко", навео је владика Иларион.

Храм и црквену порту испунили су верницима који су присуствовали литургији, а потом чекали у реду да би се поклонили моштима Светог Јоаникија Девичког, које се на том месту чувају вековима.

"Први пут сам овде, благода је велика и без страха сам дошла, јер знам да је ово Божје место и да нас Свети Јоаникије чува", рекла је Сања Белић из Новог Пазара.

Марко Јовановић из Бресја и његова породица биће домаћини славе за наредну годину.

"Имао сам велику жељу и Богу хвала да ми се она остварила и даће Бог да нас наредне године овде буде у још већем броју", рекао је Јовановић.

Страдање манастира

Манастир Девич је подигнут почетком 15. века и први ктитор био је Јоаникије Девички. На том месту је у спомен оздрављења своје кћери девице, по чему је манастир и добио име, 1434. године деспот Ђурађ Бранковић подигао другу цркву Ваведења Пресвете Богородице.

У најтежим историјским тренуцима, када су прогањани Срби из овог дела Косова и Метохије, страдао је и манастир.

У пролеће 1941. Албанци, сарадници нациста, минирали су и до темеља разорили и спалили цркву и конаке.

Том приликом изгореле су све вредне књиге и иконостас са иконама.

Од 13. до 16. јула 1999. године, монахиње манастира Девич биле су заробљене од стране припадника ОВК. Тада је светиња опустошене поново.

Опљачкано је све, осим непокретности. Свештене ствари су оскрнављене, стакла у манастиру полупана, а ћивот Св. Јоаникија Девичког тада је разбијен.

Данас се о моштима светитеља и о манастиру стара неколико храбрих монахиња, али о безбедности овог храма брину и припадници полиције.