Трамп: Рат се мора завршити на овај или онај начин; Европски лидери: Амерички предлог захтева додатни рад

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да његов предлог за мир у Украјини, којим би се окончао рат са Русијом, није његова коначна понуда.

"Рат мора да се заврши на овај или онај начин", рекао је Трамп новинарима, преноси Ројтерс.

На питање да ли је мировни предлог његова коначна понуда, Трамп је одговорио са "не".

Трампов коментар о америчком мировном плану за Украјину уследио је у тренутку када из Украјине и европских земаља, савезница Вашингтона, стижу коментари да мировни план може бити основа за разговоре, али да је потребан "додатни рад" на њему.

(Reuters)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је амерички мировни план за окончање рата између Украјине и Русије добра основа за рад, али да га је потребно поново размотрити.

"Постоји мировни план који се појавио, а који укључује идеје које су прилично познате, без обзира да ли су дељене или не. Добар је јер предлаже мир и признаје важне елементе о питањима суверенитета и безбедносних гаранција", рекао је Макрон новинарима на састанку Г20 у Јужноафричкој Републици, преноси Ројтерс.

Макрон је казао да је амерички план "основа за рад коју је потребно поново размотрити", као што је то урађено прошлог лета, јер план "пре свега, није био договорен са Европљанима".

"Ипак, он предвиђа многе ствари за Европљане. Замрзнута средства држе Европљани. Европска интеграција Украјине је у рукама Европљана. Информације о томе шта НАТО ради су у рукама чланица НАТО-а. Дакле, постоје многе ствари које не могу једноставно бити амерички предлог, већ захтевају шире консултације", закључио је Макрон.

(Танјуг, Reuters)

Саветници за националну безбедност земаља Е3 - Француске, Немачке и Велике Британије састаће се сутра у Женеви са званичницима Европске уније, Сједињених Америчких Држава и Украјине како би разговарали о америчком предлогу мировног плана за Украјину, потврдили су данас званичници.

Извор из немачке владе је на маргинама самита Г20, који се одржава у Јоханесбургу, потврдио за Ројтерс да је нацрт европског мировног плана, који је заснован на америчком предлогу, послат Украјини и америчкој администрацији.

Амерички званичник је потврдио да ће амерички специјални изасланик Стив Виткоф и државни секретар Марко Рубио стићи сутра на разговоре у Женеву, као и да представници Русије неће присуствовати тим разговорима.

Према дипломатским изворима, и Италија ће послати представника који ће учествовати на преговорима о Украјини у Женеви.

(Reuters)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да је јасно ставио до знања америчком председнику Доналду Трампу, у дугом телефонском разговору, да Европа мора бити део било каквог процеса за окончање руског рата у Украјини.

Мерц је, након самита Г20 у Јоханесбургу, изјавио да је Трампу, у телефонском разговору током протекле ноћи, рекао да ратове не могу окончати велике силе преко глава погођених земаља, као и да се рат може окончати само уз сагласност Украјине и Европе, преноси Ројтерс.

"Ако Украјина изгуби овај рат и евентуално се распадне, то ће имати утицај на европску политику у целини, на целом европском континенту. И зато смо толико посвећени овом питању. Тренутно постоји прилика да се овај рат оконча, али смо још увек прилично далеко од доброг исхода за све", казао је Мерц.

Додао је да је подсетио Трампа и на то како се Русија носила са Будимпештанским меморандумом, споразумом из 1994. године у којем се Кијев одрекао свог нуклеарног арсенала у замену за безбедносне гаранције које су се показале недовољним да одврате Русију.

"Зато сада морају бити дате друге безбедносне гаранције, морају се направити други поузданији споразуми", закључио је Мерц.

(Reuters, Танјуг)

Европски лидери саопштили су да нацрт америчког мировног плана за Украјину представља основу за даљу разраду, али да поједине тачке, укључујући предложена ограничења украјинских оружаних снага, изазивају озбиљну забринутост.

У заједничкој изјави, објављеној на маргинама самита Г20 у Јоханесбургу, европски званичници нагласили су да елементи плана који се односе на ЕУ и НАТО захтевају њихову сагласност, да границе Украјине не могу да буду мењане силом, да нацрт америчког плана од 28 тачака представља основу која "захтева додатни рад", као и да постоји забринутост због предложених ограничења украјинских оружаних снага, која би могла да повећају рањивост земље.

Такође је наведено да ће Европа да настави блиску координацију са Кијевом и Вашингтоном у наредним данима.

(Tанјуг)

Председник Володимир Зеленски потписао је указ о формирању украјинске делегације за учешће у преговарачком процесу са Сједињеним Државама и другим међународним партнерима, као и са представницима Руске Федерације.

За шефа делегације изабран је шеф ОП-а Андриј Јермак.

У делегацији су секретар Савета за националну безбедност и одбрану Рустем Умеров и његов заменик Јевгениј Острјански, шеф Савета за државну безбедност и одбрану Кирило Буданов, начелник Генералштаба Андриј Хнатов, шеф Савета за националну безбедност и одбрану Олег Ивашченко, први заменик министра спољних послова Сергеј Кислица, заменик шефа Савета за безбедност и одбрану Александар Поклад и саветник Јермака Александар Бевз.

(Украјинска правда)

Две особе су погинуле, а две су повређене у нападу дроном у Самарској области, известио је губернатор Вјачеслав Федоришчев на свом каналу Макс.

"Извршен је напад непријатељског дрона на индустријске објекте у Самарској области. Непријатељ је циљао објекте за гориво и енергију. Снаге противваздушне одбране одбиле су напад. Са најдубљом тугом обавештавам да су две особе погинуле у паду дрона у Сизрану", наводи се у саопштењу.

(Интерфакс)

Руске снаге су напале Украјину балистичком ракетом "искандер-М" с Крима и са 104 беспилотне летелице. Ратно ваздухопловство је известило о обарању 89 дронова.

(Украјинска правда)

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс поручио је да постоји "фантазирање" да је победа Украјине у рату против Русије "на дохват руке" ако јој Вашингтон да више новца и оружја и уведе више санкција Москви.

Венс је у објави на мрежи X оценио да свака критика мировног оквира на којем ради америчка администрација представља или неразумевање тог оквира или погрешно представљање критичне стварности на терену.

"Мир неће створити неуспешне дипломате или политичари који живе у свету фантазије. Можда ће га створити паметни људи који живе у стварном свету", навео је Венс.

Написао је да било који мировни план мора да заустави убијање људи уз очување украјинског суверенитета, мора бити прихватљив и за Русију и за Украјину, као и да до максимума повећа шансе да поново не дође до рата.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је јуче да сматра да је четвртак, 27. новембар одговарајући рок да Украјина прихвати мировни предлог који подржавају САД како би се окончао рат са Русијом.

Председник Украјине Володимир Зеленски претходно је у обраћању грађанима рекао да је Кијев под једним од најтежих притисака и да се суочава са ризиком да изгуби кључног партнера или достојанство.

(Танјуг)

Белоруски председник Александар Лукашенко помиловао је 31 украјинског држављанина, изјавила је његова портпарлка Наталија Ејсмонт.

Потврдила је да је у току предаја ослобођених Украјинаца надлежним украјинским службама, преноси Белта.

Прецизирала је да су помиловања уследила у складу са споразумима постигнутим између америчког и белоруског председника председника Доналда Трампа и Александра Лукашенка.

"Руководећи се принципима хуманизма и као гест добре воље, председник је помиловао 31 украјинског држављанина који су починили кривична дела на територији наше земље", рекла је Ејсмонт.

(Танјуг)

Руске трупе су заузеле села Звановка у Доњецкој Народној Републици (ДНР) и Ново Запорожје у Запорошкој области, саопштило је руско  Министарство одбране.

(Известија)

Начелник полиције Тернопиљске области Серхиј Зјубаненко известио је да су спасиоци извукли тело још једне жене из рушевина, чиме је укупан број погинулих у руском нападу на Тернопољ 19. новембра повећан на 32. Међу погинулима је и шесторо деце.

У гранатирању је повређено 94 људи, укључујући 18 деце. Тренутно се 13 особа води као нестало, потврдила је Државна служба за ванредне ситуације.

(Украјинска правда)

Због руских ваздушних напада током ноћи на украјинске циљеве у близину границе са Румунијом из румунске војне ваздухопловне базе Борча подигнута су два ловачка авиона типа Ф-16 Фајтинг Фалкон, саопштило је румунско министарство одбране.

Установљено је да није било евиднтираних упада руских дронова у румунски ваздушни простор и након тога, у 03.42, авиони Ф-16 Фајтинг Фалкон су се вратили у ваздухопловну базу Борча.

РМО је потврдило да се "перманентно одржава висок ниво будности и обезбеђује строг надзор националног ваздушног, поморског и копненог простора".

"У сталном смо контакту са нашим савезницима, размењујемо оперативне информације у реалном времену и одлучно делујемо како бисмо гарантовали безбедност Румуније и источног крила НАТО-а", наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

Спровођење америчког "мировног плана" у његовом садашњем облику могло би резултирати тиме да Русија добије територију готово величине Луксембурга без борбе.

Како пише "Европска истина", о томе сведоче прорачуни агенције АФП засновани на подацима Института за проучавање рата (ИСВ).

Амерички "мировни план", у који је АФП имао увид, предвиђа да Русија стекне територије површине приближно 2.300 квадратних километара - скоро колико и Луксембург (2.590 квадратних километара).

Између осталог, Украјина би се одрекла скоро 5.000 квадратних километара у Доњецкој области и 45 квадратних километара у Луганској области.

Заузврат, Москва би требало да врати скоро 2.000 квадратних километара у Харковској области, 450 у Дњепропетровској области, 300 у Сумској области и 20 у Черниговској области.

"План који је предложио Вашингтон у суштини подразумева пренос 20 одсто територије Украјине за повратак мање од 0,5 одсто, наводи се у чланку АФП-а.

(AFP, Европска правда)

Украјина се суочава са потенцијално тешким избором: или "тешких 28 тачака" предложеног мировног споразума или потенцијални губитак кључног партнера, рекао је у обраћању нацији председник Володимир Зеленски.

"„Притисак на Украјину тренутно је један од најозбиљнијих. Украјина би сада могла да се суочи са веома тешким избором. Или губитак достојанства, или ризик од губитка кључног партнера. Или тешких 28 тачака, или изузетно тешка зима – најтежа до сада – и даљи ризици. Живот без слободе, без достојанства, без правде. И да верујемо онима који су нас већ два пута напали", изјавио је шеф државе.

(Унијан)

Системи противваздушне одбране оборили су 69 украјинских беспилотних летелица изнад руских региона током ноћи, саопштило је руско Министарство одбране.

Према подацима Министарства, 16 беспилотних летелица је уништено изнад Ростовске области, а 15 дронова изнад Самарске и Саратовске области. Тринаест дронова је пресретнуто изнад Кримa.

(Известија)

Руска војска је током ноћи извела напад дроном у јужном делу Одеске области, на контролни пункт Орловка на граници Украјине са Румунијом, а у нападу има повређених, саопштила је Одеска царинска служба.

Према саопштењу, руски дронови су оштетили су инфраструктуру комплекса Орловка, преноси Униан. „Међународни гранични прелаз Орловка привремено обуставља рад. Тренутно се предузимају све неопходне мере за ублажавање последица. Молимо вас да користите друге оближње граничне прелазе“, наводи се у саопштењу царине.

(Унијан)

Прес-секретар руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, признао је могућност да би шеф државе могао да путује у нове регионе пре краја године. 

"Још није на распореду, али се не може искључити", рекао је портпарол, за РИА Новости.

(РИА Новости, Известија)

Дан сећања на жртве Холодомора се обележава сваке четврте суботе у новембру на основу председничких указа из 1998. и 2007. године.

Бројне земље су издале саопштења у којима обележавају ове злочине стаљинистичког режима и повлаче паралеле са актуелним догађајима.

Укупно, Украјинци су у 20. веку доживели три Холодомора : 1921-1923, 1932-1933 и глад 1946-1947. Најобимнија је била глад 1932-1933. – назива се геноцидом над украјинским народом, који је спровео стаљинистички режим.

Холодомору је претходила присилна колективизација пољопривреде, „раскулачивање“ сељака, кампања набавке жита и масовни терор на селу. Терор глађу који је деловао у Украјини 22 месеца био је свесна и циљана политика стаљинистичке владе, чија је стратегија и тактика спровођена почев од 1928. године. Ова казнена и репресивна акција имала је за циљ потчињавање украјинског сељаштва и уништавање независних сељачких газдинстава – социо-економских темеља украјинске нације.

Терор глади који је трајао у Украјини 22 месеца однео је, према званичним подацима, око четири милиона живота.

(Укринформ)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да мир између Русије и Украјине долази, јавља Clash Report.

"Ако се Зеленском не свиђа овај споразум, онда, знате, треба само да наставе да се боре. Мислим да знате да ако га не прихвати, САД ће обуздати своју подршку Украјини", рекао је, коментаришући свој "мировни план".

Амерички председник је додао да би "Украјина требало да пожури са одлуком о мировном плану, јер ће ова зима бити хладна, а многе велике електране су нападнуте".

"Да ли кажете да се Зеленском не свиђају наши предлози? Мораће да их прихвати... У неком тренутку, мораће да се помири са нечим... Сетите се, недавно сам, баш у Овалном кабинету, рекао: 'Немате адуте'. Не заборавите, наследио сам овај рат", додао је амерички лидер.

(Унијан)

Лидери Европске уније и највећих земаља ЕУ одржаће овог викенда одвојени састанак о Украјини на маргинама самита Групе двадесет (Г20) у Јужној Африци и разговараће о америчком "мировном плану" и даљим корацима у подршци Кијеву, преноси Блумберг. 

Састанку ће присуствовати председници Европског савета и Европске комисије, Антонио Коста и Урсула фон дер Лајен, француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Фридрих Мерц, као и италијански и британски премијери Јоргос Малони и Кир Стармер.

Планирано је да им се придружи фински председник Александар Стуб, који има репутацију политичара способног да утиче на мишљење Доналда Трампа, а који ће допутовати у Јоханесбург, Јужна Африка, посебно због ових разговора.

Током састанка, европски лидери се надају и да ће телефонски разговарати са америчким председником, који је одбио да учествује на самиту Г20 у Јужној Африци.

(Bloomberg)