Право на наду – стваралаштво избеглих који живе у Србији

У свету тренутно има 114 милиона особа које су принуђене да напусте своје домове.

До Београда је стигао преко Етиопије и Турске. Као и многима који траже бољи живот, Србија му није била циљ, али је овде успео да настави да се бави оним што је започео у родном Бурундију. Фотоапарат је остао његово обележје а уз четири језика које течно говори додаје и српски.

Карим Нсенгијумва каже да воли Србију, њену храну и овдашње људе.

"Добио сма прилику да наставим своју каријеру фотографа и немам потребу да идем негде другде, нашао сам мој дом овде, у Србији", додаје Нсенгијумва. Што се тиче језика, наводи да му највећу муку задају падежи.

Истиче да се навикао на начим живота навикао сам на живот додајући да су људи баш љубазни. "Били баш отворени према мени, тако да сам осетио да имам породицу имам наду, мој дом." Каже да би желео да отовори свој студио.

Наталија је у Србију стигла са своје двоје деце из Запорожја. У родној Украјини радила је као лекар а традиционално украјинско петрикивско сликарство било је њен хоби. Данас у Београду има радионицу где о овој техници уче и деца и одрасли.

"Петрикивско сликање велича живот и зато су моји радови порука живота. Својим радовима желим да покажем да свака особа има право на миран живот на овом свету који је један за све нас. Морамо да пазимо и чувамо свет и чувамо живот", напомиње Наталија Трокхуметес

Пре него што је због политичког активизма морао да побегне с Кубе, Реми је учествовао у 16 колективних изложби. Своју прву самосталну изложбу организовао је са свега 18 година.

Реми Рамзес Хернандес Луис каже за себе да је политичка избеглица.

"Дошао сам у Србију јер је у том тренутку била земља која није тражила визе за Кубанце. Тренутно радим у кухињи, не могу да нађем посао из своје струке, радио сам као професор, можда бих у будућности могао да нађем једну школу, једну галерију, да продајем слике, држим часове," каже Реми.

У Београду ће до 19. децембра бити изложени и радови авганистанског уметника који је у нашу земљу стигао 2017. године као дете без пратње.

Један је од четири избеглице који су уписали факултете у Србији, ипак, о себи радије говори кроз своје радове. Деца млађа од 18 година чине 40 одсто расељене популације у свету, на крају прошле године, било их је више од 43 милиона.