Хитлерова директива 25 је доказ злочина, али и сведочење о нашој херојској победи над фашизмом

Република Србија купила је злогласну Директиву број 25 од 27. марта 1941. године, којом је немачки канцелар Адолф Хитлер издао наређење за напад на Југославију и Грчку. 

Бојан Арбутина је за Јутарњи дневник истакао да је од непроцењивог значаја што је Србијa дошла у посед једног од 13 оригинала Директиве број 25. Очекујe да када прођу одређене процедуре у преузимању да она буде похрањена у Музеју жртава геноцида, који континуирано трага за српским културним наслеђем, нарочито из Другог светског рата.

"Драго нам је што смо успели да уочимо и да уз неизмерну помоћ и подршку председника Србије Александра Вучића и председнице Владе Србије Ане Брнабић дођемо у ствари до те директиве која се може упоредити с телеграмом који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији лета 1914. године, када нам је објавила рат. Ова директива наравно није била упућена тадашњој Влади Краљевине Југославије, али је означила и била је та прекретна тачка у почетку Другог светског рата на простору Краљевине Југославије и Краљевине Грчке", истиче историчар.

Шта сваки грађанин мора да зна и не сме да заборави

Објашњава да је симболика Директиве број 25 двострука, да је донела бројне патње српском народу и свим народима на простору Балкана. Донела је, истиче, и оснивање Независне Државе Хрватске, немачко немилосрдно бомбардовање и бројне злочине у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу.

Али је, истиче Арбутина, донела и херојску епопеју, херојску борбу српског народа у борби за слободу и славу, јер је српски народ тај који је победио на крају и фашизам, и нацизам и усташтво.

"Тако да је та симболика двојака и оно што јесте важно – сусрећемо се са питањем – а ми смо све то знали – зашто је битно да је тај документ код нас. Битно је из тог разлога зато што постоји само 13 оригинала, и када ви поседујете оригинал, то је заиста значајно за целокупни идентитет једног народа. Јер ви поседујете оригинални документ којим је у ствари наређено да се ваша држава уништи, да се ваш народ уништи, да се покрене рат против вас и из тог разлога је симболика, ајде да кажемо, и трострука", прецизирао је кустос.

"Београд треба гађати дан и ноћ и што пре заузети Бор"

У документу се експлицитно каже да Београд треба бомбардовати даноноћно, изводити бруталне ваздушне нападе, односно да Београд треба гађати дан и ноћ и што пре заузети Бор.

Документ се, наводи кустос, састоји од четири странице и то су, као што и каже сам назив документа, директиве шта треба урадити против Краљевине Југославије и Краљевине Грчке.

"Односи се на напад на Краљевину Грчку, док се први део документа односи на напад на Краљевину Југославију. И у том првом делу документа ми можемо прочитати да Адолф Хитлер наређује даноноћно бомбардовање Београда, које се недуго затим и десило и било је веома разарајуће", каже историчар.

Затим додаје да у документу постоје и политичке директиве како поступити са суседима тадашње Краљевине Југославије, са Румунима, Бугарима, Мађарима, како спровести дезинтеграцију Југославије нудећи Хрватима све оно што они желе да би се ослабио положај Срба, који су историјски били непријатељски расположени према немачком народу.

Увод у стварање Независне Државе Хрватске

Арбутина сматра да је све то и био увод у стварање Независне Државе Хрватске. Директива је донета 27. марта 1941. године, а НДХ је основана 10. априла 1941. године. 

"И то је исто једна од трагичних последица Директиве број 25, оснивање Независне Државе Хрватске, а затим и спровођење геноцида над српским народом током Другог светског рата на територији НДХ.

То је, наглашава, један од најзначајнијих докумената српске историје и посебно је важно што му се ушло у траг. 

Музеј жртава геноцида континуирано трага за историјском грађом, историјским документима. Пре годину дана су, подсећа Арбутина, дошли у посед спискова Диане Будисављевић, деце коју је она извукла из логора НДХ.

Није било лако доћи до Директиве број 25

"Ми смо добили информацију о томе где се налази овај документ. Упутили смо иницијативу и председнику и премијерки и затим је држава обавила заиста ефикасан посао. Документ се нашао на међународној аукцији. Било је више од десет заинтересованих страна и можемо рећи да смо ми дали најбољу понуду, у ствари, и успели да дођемо до тог значајног документа", наводи кустос.

Истиче да није било лако доћи до документа. Прво га није било лако детектовати да се види где се налази. Затим, када су га детектовали, морале су да се обаве одређене процедуре ради утврђивања аутентичности тог документа и спољашњу и унутрашњу анализу извора и у томе су им помогле колеге из архивских установа Србије.

"Након што смо добили потврду да је документ аутентичан, да је то један од тих 13 оригинала који се налазе у свету, ми смо ступили у акцију и дошли до њега", нагласио је Арбутина. 

Нада се да ће грађани већ почетком следеће године моћи у музеју и да виде Директиву број 25.