Полагањем венаца обележена 105. годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији
Полагањем венаца на Тргу слободе у Новом Саду обележена је 105. годишњица одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
Крај спомене-плоче постављене на згради у којој је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена донела ту историјску одлуку, венац су у име Покрајинске владе и председника Игора Мировића положили покрајински секретари за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, за високо образовање и научноистраживачку делатност Зоран Милошевић и за енергетику, грађевинарство и саобраћај Огњен Бјелић.
Делегација Покрајинске владе положила је и венац крај споменика политичару и новинару Јаши Томићу, који је 25. новембра 1918. године, као један од лидера Срба у некадашњој Аустроугарској, на Великој народној скупштини прочитао одлуку о присаједињењу, рекавши да се Војводина прикључује Краљевини Србији као јединственој држави "која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу".
Зоран Милошевић је истакао да се данас обележава важан датум којим је давне 1918. године, још на свежим хумкама ратника и са идејом слободе, грађено једно модерно друштво.
"Идеја слободе поново је актуелна, као и идеја заједништва, док смо стварали заједничку државу. И данас их чувамо кроз богатство културних и образовних институција, као и економским напретком Србије", рекао је Милошевић.
Истакао је да је важно да се подсетимо који су мотиви стварали ову земљу, али исто тако да се данас и сутра боримо за вредости које су је одржале, а то је пре свега мултиетнички концепт, посвећеност заједничким циљевима и напредак.
"Србија не може да стоји и чека да то неко други уради, заједно можемо све", поручио је Милошевић.
На Тргу слободе венац од ловоровог листа на спомен-плочу положио је градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, а венце су положиле и делегације Националног савета буњевачке националне мањине и Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године.
Коментари