Процедура усвајања деце у Србији не мења се већ 20 година, може ли постати краћа и мање мукотрпна

Ко жели да усвоји дете, нека се спреми за дугу и вероватно мукотрпну процедуру. Скоро 20 година се у Србији законски ништа на том плану није променило.

"Усвојење у јавности изазива бројне дилеме, недоумице и често опречне ставове грађана. Чини ми се да грађани нису довољно информисани са недлежностима институције и шта усвојење као такво за собом повлачи. У нашој земљи оно је регулисано породичним законом, али и неким конвенцијама. Ти прописи, првенствено породични закон, донет је 2005. Године. Он уређује поступак усвојења, и даље је на снази", каже Сандра Перић из Коморе за социјалну заштиту.

Невладина организација "Шанса за родитељство", иако и даље нема спонзора, крајем месеца отвара прво саветовалиште за усвајање, које би, тврде, могло да буде од велике помоћи потенцијалним усвојитељима.

"Саветовалиште за усвајање се отвара 30. Новембра. Веома је потребно да постоји зато што је пуно људи који пролазе кроз процес усвајања или о томе размишљају, а немају адекватну подршку на том путу. Њима је потребна свакодневна подршка, најпре кроз припрему документације, процену релевантних установа које то раде, а то су центри за социјални рад, па након тога следи чекање на одговарајуће дете. Све то изискује доста напора, а психолошки притисак је велики", истиче Драгана Крстић из Удружења "Шанса за родитељство"

На тај начин, заинтересовани грађани могли би да се упознају са административним процедурама које нису једноставне, али и да добију неопходну психолошку подршку.

"Често се поставља питање у јавности због чега је више оних који желе да усвоје децу него што је деце која су подобна за усвојење и због чега се толико чека", наглашава Сандра Перић.

"Држава би могла да скрати процес процене родитеља"

Драгана Крстић истиче да је саветовалиште окренуто људима који пролазе кроз процедуру, али да и држава може да помогне - да скрати процес процене родитеља.

"Процена мора да се обави, али да то не буде годину дана или две године него да се врати на законских шест месеци. Наравно, добијање подобности деце је кључна ствар, и то би можда могло да се убрза, како би се процес усвајања обавио у неком разумном времену", истиче Крстићева.

Сандра Перић напомиње да постоје и одређени законски услови који то парови могу да усвоје одређену децу.

"У погледу година, закон прописује да не сме да буде већа разлика од 45 година између усвојитеља и усвојеника, односно мања од 18 година", наводи Перићева.

Најважнији је интерес детета, па се потенцијални усвојитељи исцрпно процењују.

Ове године усвојено је 50 деце. Регистрованих усвојитеља у овом тренутку је 721, а 305 малишана чека на усвајање.

"У свему постоји и фактор судбине"

После процедура и администрације, долази стваран живот. О изазовима усвајања детета, али и о томе да ли бити усвојен носи негативну конотацију, поготово у породици која је непрекидно била изложена јавности, говорили су у Београдској хроници Ана и Петра Дивац.

Ана Дивац каже да у свему постоји "икс фактор" и фактор судбине.

"Када се деца усвајају, ви их не бирате, они вама дају дете. Када смо је први пут угледали, инстант смо је заволели", сећа се Ана Дивац.

Иако се не сећа дана када је усвојена јер је имала свега шест месеци, Петра каже да се сећа живота у Америци са мамом, татом и браћом и да је имала потпуно нормално детињство.

Цео разговор са Аном и Петром Дивац погледајте у видео-снимку.