Ђуровић: Мађарска ограда на граници са Србијом само ојачала банде које кријумчаре мигранте

Полиција Србије је на територији Пирота, Кикинде, Суботице и Сомбора 6. новембра пронашла 165 ирегуларних миграната. Пронађен је и оквир од аутоматске пушке са 30 метака, а одузета су и три возила и мања сума новца. 

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже да на северу земље постоји "рат између кријумчарских банди" и да је проблем присутан дуги низ година. Наводи да је сукоб кулминирао крајем 2022. и почетком 2023. године, кроз оружане сукобе група.

"Ради се о организованим бандама које нису сачињене искључиво од представника из мигрантске популације криминалаца, већ се ради и о оним групама у које су укључени и наши грађани. Они пребацују људе преко границе и узимају огроман новац", каже Ђуровић.

Ђуровић: Политика зида погрешна

Истиче да се сукоби кријумчарских група одвијају дуж граница Србије са Мађарском, Хрватском и Румунијом,те да је њихов циљ  контролисање територије. Ђуровић примећује и директну везу између мађарске политике подизања ограде на граници са Србијом и јачања кријумчарских група.

"Тако је од 2015. године, када је ограда подигнута, и од тада избеглице и имигранти хрле у руке оних који им обезбеђују поновни покушај преласка граница", наводи Ђуровић.

Истиче и да је суштински циљ миграната непромењен, већина жели у неку од земаља Европске уније (ЕУ).

Ђуровић наводи да је већина избеглица из Авганистана и Сирије, а да им је Србија последња граница, или предворје, ка ЕУ. Многи од њих помоћ проналазе управо у Центру за тражиоце азила.

"Људи желе да дођу до нас и да се последњим напорима – уз плаћање кријумчарима – домогну ЕУ. Многи су дезоријентисани и дезинформисани", истиче Ђуровић.

Не постоји веза између терористичких напада и најновијег таласа миграција

Радош Ђуровић сматра да терористички напади у Европи немају узрок у најскоријем таласу миграција, али и са сукобом на Блиском истоку.

Како каже, избеглице из Газе тешко да могу да се домогну обала Европе, осим ако Египат не повуче своје баријере и допусти људима да изађу из Појаса Газе.

"Тешко је замислити да избеглице иду кроз Израел. Међутим, уколико цео Блиски исток уђе у конфликт, можемо да очекујемо и нови прилив избеглица, пре свега у Турској. Дешавања из Белгије и Француске нису иста. Реч је о првој, другој или трећој генерацији миграната. Многи од њих су држављани тих земаља", каже Ђуровић.

Директор центра за помоћ тражиоцима азила каже да се већина држава чланица ЕУ служи популистичким или краткорочним циљевима у намери да зауставе процес који је свевремен. Како истиче, ни тероризам не долази од миграција, наводећи да су терористичке групе много озбиљније организоване.

Безбедносна ситуација у региону – политика не одговара природи миграција

Радош Ђуровић каже да безбедносна ситуација у региону није идеална. Словенија је појачала безбедносне мере на граничним прелазима. Аустрија и Босна и Херцеговина су (БиХ) унутрашње мере подигле на виши ниво.

"За мене су то краткорорчни и политички циљеви. Они ни на који начин не врше утицај на миграцију", истиче Ђуровић.

Каже и да се миграција "не одвија" преко граничног прелаза. Ђуровић каже да је Мађарска покушала да оправда своју политику подизања ограда према Србији, и до сада потрошену једну и по милијарду евра, док су резултати изостали и не одговарају природи миграције.