Само Суботица и Крагујевац имају дневни боравак за дементне, а број оболелих непрестано расте

Суботица и Крагујевац једини су градови у Србији који, при геронтолошким центрима, имају услугу дневног боравка за дементне особе. Упркос вишегодишњим обећањима, у Београду још није отворен. Процењује се да у Србији више од 140.000 људи живи са Алцхајмеровом болешћу, а лекари упозоравају – број ће само расти.

Мара, Драган и Нада радују се сваком четвртку. То је дан када се друже са онима који имају исту дијагнозу – Алцхајмерову болест. Породице о њима брину дуже од десет година.

"Сваки дан је све лошије и лошије стање, тако да пропадањем ваше драге особе, пропадате и ви са њим. Оболели од ‘Алцхајмера’ забораве и ко су они и ко смо ми, њихови најближи. Они разумеју шта им говорите али им ништа није јасно", каже Бојана Тољић, ћерка оболелог.

Сестра оболелог од Алцхајмерове болести Весна Колар рекла је да за старачки дом није, нико не може да јој помогне, сви имају своје обавезе, изолована је цела породица – веома ретки су и позиви и посете, њој је тешко да комуницира и људи је избегавају.

Избегава се и јављање лекару, указују психијатри. Кажу да број оболелих услед короне расте, а проблеми са памћењем се често занемарују.

"Постоји и неуропсихолошка рехабилитација. Ако сломимо руку или ногу ми вежбамо, али ако имамо проблем са памћењем ми не вежбамо, а требало би. И да напоменем да је и корона и читава ситуација допринела порасту оболелих од анксиозних и депресивних поремећаја, а за старије је то још већи ризик", каже психијатар у Геронтолошком центру Београд др Славица Голубовић.

Кажу да ће Алцхајмерова болест обележити прву половину 21. века. Процењује се да ће у наредним деценијама сваки 5. пацијент имати проблем са памћењем, а све више оболелих је млађе од 60 година.

Зато из Удружења за Алцхајмерову болест изнова позивају на отварање центара у којима би ови пацијенти, попут својеврсних вртића за старе, добили дневну негу и помоћ.

"Да имају и те структуриране садржаје и активности које би доприносиле да се спорије развија њихова болест. Благодет би дневни боравци односно центри били и за сроднике који би могли да одахну и одморе јер имамо често ситуације да се пре разболи и оде неформални неговатељ, а болесна особа остане, јер ова болест зна да траје 10-15 па и до 20 година", рекла је Надежда Сатарић из Српског удружење за Алцхајмерову болест.

Да ли ће и када ови центри бити отворени од три надлежна министарства нисмо успели да добијемо одговор или су нас упућивали на локалне самоуправе које, ипак, кажу: адреса за то питање су министарства. И тако укруг. А док се нешто не промени, оболелима од Алцхајмера остаје једино да се ослоне на снагу, здравље и издржљивост породице.