петак, 08.09.2023, 13:50 -> 13:58
Извор: РТС
Професор Јерков: Ако нам деца не буду писмена, биће половични људи и тачка
Данас је Међународни дан писмености. Скоро милијарду људи у свету је неписмено. Према завничним подацима, у Србији је око 38.000 одраслих људи који су неписмени, али стваран број је много већи. Професор Филолошког факултета у Београду Александар Јерков каже за РТС да је писменост много више од умећа читања и писања, то је способност да перципираш туђу душу, дух, интелект, али и себе приближиш другима. Ако децу не научимо писмености, остаће половични људи, поручује професор Јерков.
Професор Александар Јерков каже да у 5.000 година, колико себе препознајемо као људе, ми то чинимо зато што смо имали културу писмености.
“Па сад замислите бити неписмен у таквом свету? С друге стране, савремена друштва су на известан начин разградила многе од механизама који су бринули о томе да изграде самосвесног, критички расположеног хумболтовског грађанина. И то је узнемиравајућа ситуација с којом се суочавамо“, каже Јерков.
“Некада је, без обзира на све недостатке у једном бившем режиму, било јако важно напредовати. Цела идеологија је ишла за тим да будете као свет и бољи од света. Данас је то у великој мери препуштено пажњи појединца, породице, школских система. Рекао бих да укупна свест друштвене заједнице, осим што води рачуна о елементарно економској функционалности, не води рачуна о културној изграђености грађана. То је поражавајуће“, поручује Јерков.
Подсетио је да је у мају Дан словенске писмености – Ћирила и Методија, као и да имамо привилегију да можемо бар два пута годишње да се фокусирамо на тако важна питања као што је то како ће изгледати наше друштво средином или крајем овог века.
“А о томе бринемо мало или недовољно“, додаје Јерков.
Званично у Србији 38.000 неписмених, али заправо их је много више
Последњи подаци, према попису становништва, говоре да је 38.000 одраслих људи у Србији потпуно неписмено. Професор Јерков наводи да су то они који су се изјаснили као неписмени, односно они који су показали пописивачима да не могу да функционишу с тим упитником.
“Али претпоставка је да њих има сигурно два-три пута више. Ако узмемо у обзир оне који знају да прочитају име и презиме или да се потпишу, а заправо нити пишу, нити читају ишта у животу, ви бисте добили један знатно већи број. А ако узмемо у обзир оне који су писмени, у смислу да могу да прочитају, али су ментално неписмени, културолошки запуштени, не читају никад ништа, не пишу никад ништа, па ви добијете целу једну кохорту људи која у суштини не партиципира, не учествује у ономе што је савремени живот. То су алармантни подаци“, поручује Јерков.
На питање шта предузимамо да се то промени, професор Јерков каже да не предузимамо ништа.
“На који начин ми улажемо у наше школство? Видите прошле године какви су подаци, неће нико да предаје у школи. Наставничка звања су потцењена, понижена, обезвређена и ви ћете за 50 година бити у ситуацији, можда и за 10, да неће нико хтети да буде у школи, па ко мислите да ће учити децу? На који начин да их васпита?", пита професор Јерков.
Повећати број часова српског језика и књижевности
Поред тога, наводи да постоји велики дисбаланс између броја часова матерњег језика и књижевности код нас и у свету.
“То је поражавајуће. Као да смо сви врхунски писмени, као да смо сви од јутра знали Вука и Његоша, Андрића и Црњанског, да читамо Гетеа и Дантеа, и онда није неопходно да заиста учинимо нешто са собом“, истиче Јерков.
Говорећи о томе које су препоруке, колико заправо треба да имамо часова српског језика и књижевности, професор каже да имамо 4-5 часова, што је мало више од 10 одсто.
“То би требало за почетак удвостручити да бисмо одговорили на европске сугестије, а можда и више од тога. Апсолутно је неопходно да српски језик и књижевност добије натпредметни статус, као и математика. То су две основе образовања и обликовања младог људског бића. И апсолутно је неопходно да се људи врате читању, и то не читању са друштвених мрежа глупости и добацивања једних другима шта је коме најбоље се догоди у животу, него читању великих дела из свих домена човековог стваралаштва, јер то је једини начин да развијате дух", наводи Јерков.
Наглашава да је важно и да се вратимо писању.
"Питајте било кога ко се бави развојном психологијом, он ће вам објаснити колика је веза између развоја менталних капацитета и покрета руке. А ви данас добијате клинце који само палчићима гуркају бројчиће”, наводи Јерков.
Писменост није само читање и писање
Бити писмен не значи само знати читати и писати.
“То значи, пре свега, бити у стању да напредујеш у спознавању себе и света. Бити писмен значи бити човек који развија капацитете саморазумевања и који је у стању да себе предочи другим људима у богатијем и потпунијем светлу. Што ће рећи, бити писмен значи бити на вишем нивоу комуникацијских способности“, објашњава Јерков.
Додаје да бити писмен значи и бити више способан да перципираш туђу душу, дух, интелект.
“Бити способан да се приближиш другим људима, да удружиш своје капацитете. Дакле, све је оно што је неопходно да бисте заиста могли да напредујете у данашњем свету. Врло се често говори о информатичкој писмености, што је директан превод, са англицизмима. И то није писменост у истом смислу речи, као што је писменост да сте описмењени. Али бити информатички писмен то значи умети да се снађеш у информатичком окружењу, у савременом свету, у виртуалној реалности, умети да комуницираш и размењујеш податке. Једна трећина радног времена данашњег савременог човека одлази на то да представи себе, шта ради, да би други то могли да виде и да би други могли да подрже то што ради. Како ћеш то представити ако си неписмен“, наводи Јерков.
Указује да можемо бити веома добри у техничном смислу речи, али ако немамо ту врсту способности, да оно што постижемо и радимо предочимо другима, онда ћемо полако почети да заостајемо.
“Не бих желео да будем груб. Често, као управник Универзитетске библиотеке, видим понеки правни акт. То су примери не само елементарне правописне неписмености, него не би могли да издрже, мислим, 20 секунди провере нивоа стварне писмености. Правници, економисти, лекари, инжењери – то су изванредно интелигентни људи, ми боље од тога немамо, али велики број њих је полуписмен и велики број њих је темељно нечитан, што ће рећи, недовољно духовно развијен“, наглашава Јерков.
Нагласио је и зашто је важна писменост.
“Не да бисте читали Дантеа и видели да ли постоји један српски краљ у његовом спеву, него да бисте просто осетили лепоту, богатство и ширину људског духа. Ваша деца, ако их не будете научили да читају, остаће половични људи. Тачка“, напомиње Јерков.
У савременом свету све се више прича о информатичкој писмености. На питање да ли повећање информатички писмених људи заправо повећава број неписмених, професор Јерков наводи да то не мора да значи.
“Али оно што је битно, то је што континуираним и сталним, упорним инсистирањем на томе да је само важно да ли владате неким компјутерским програмима и да ли сте сналажљиви на друштвеним мрежама, унижавамо заправо целину човекове личности и његовог места у укупно историјском трајању које смо већ протегли на 5.000 година једног напора да будемо бољи људи“, рекао је Јерков.
"Када кажете шта волите, нешто сте рекли о себи"
Када говоримо о деци, знамо да све мање комуницирају, да више времена проводе и на мобилним телефонима и на компјутерима. Говорећи о томе колики је то проблем, Јерков каже да деца треба да играју фудбал, да се друже, да имају неку врсту отвореног простора, да проводе неко време са својим другарима.
“Ако је њихов друг најчешће заправо виртуална слика на екрану са којим размењују поруке и проверавају што је качио, они никада неће имати неку врсту психофизичке блискости с њим и неће имати могућност да развију неке комплексније, сложеније облике понашања. Значи, важно је да деца овладају уређајима, они ће живети у таквом свету у којем ће морати да се сналазе“, истиче Јерков.
“Али ви знате да су то сад већ и готово болести зависности, да када почнете једном да се тако умрежујете, више не можете да се дисконектујете, искључујете из те мреже“, упозорава Јерков.
Ипак, напомиње, задатак родитеља и породице у првим годинама живота, а затим задатак друштва, јесте да нам омогуће да направимо систем од васпитно-образовних институција до највиших облика образовања у којем ћемо поштовати, развијати и посветити се писмености.
За крај, има поруку и за све наставнике.
“Ја им предлажем свима, не само професорима књижевности и језика, да свако од њих одабере онај текст који је у животу највише волео и да прича са децом, са ђацима, са студентима о том тексту, тако што ће говорити врло искрено, врло отворено и инвестирати целог себе у то да се покаже. Јер када кажете шта волите, нешто сте рекли о себи“, закључио је Јерков.
Коментари