Првих 65 година РТС-а – кичма пристојне и нормалне Србије

"Добар дан, драги гледаоци. Телевизијски студио Београд почиње свој експериментални програм", обележили су прве минуте телевизије у Србији. Тог 23. августа пратили су се и на јавним местима у Београду. Постављено је 80 телевизора, јер су га имали малобројни.

Читајте мирним, информаторским стилом без других и другачијих претензија. Прве вести из студија на Београдском сајму прочитао је Мића Орловић.

Самоуверено, а одмерено, како је звучао тада, говорио је и тридесет година касније.

"Tад сам имао 23 године, али су били и они старији и они млађи, па ево и данас су ту са нама, мислим да тако треба да остане и да те генерације тако наставе као што смо ми издржали те 32 године да буду поносни што су у овој кући", говорио је Орловић.

РТС је прешао дуг пут од првог "добар дан" - од вести из света које су стизале авионом или возом, до првих дигиталних и ха-де корака.

Шездесетпетогодишњу историју чува Програмски архив.

Милош Стојановић, заменик директора продукције РТС-а каже да се архивска грађа чува од првог дана отварања телевизије.

"Овде имамо од '58 до рецимо 2010, то је тих 200.000 сати. Од тада до данас не знамо тачно колико смо сати новог материјала произвели. Процена је да је досад Програмскки архив дигитализовао око 90.000 сати емисија", наводи Стојановић.

Кичма пристојне и нормалне Србије

Уз информативни, образовни, дечји програм, РТС је обележио и серијски. Од 15 најгледанијих садржаја последњих 15 година на свим српским телевизијама, 14 је емитовано на РТС-у.

"Данас, као и у највећем броју својих година у којима је постојао, РТС је био кичма пристојне и нормалне Србије. То је оно што грађани Србије сасвим добро осећају и РТС је због тога телевизија која ужива највише поверења публике, односно грађани Србије највише верују РТС-у", истиче генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

"Без наше производње, без наших серија, филмова, документарног програма, научно-образовног програма, без наших концерата, изложби, културни живот Србије би био драматично сиромашнији", додаје Бујошевић.

А оно што РТС производи је у врху гледаности. Kвиз "Слагалица" је већ четврт века један од најпопуларнијих, а традиционално највеће поверење гледалаца има централни Дневник.

"Кад је информативни програм у питању, пре свега је важно да потпуно поштујемо новинарске стандарде и новинарски кодекс, и то је оно што нас чува од свих притисака и са леве и десне стране и одозго и одоздо", напомиње генерални директор РТС-а.

Репортери Информативног програма су на лицу места, домаћем и иностраном, преносимо најзначајније спортске и културне догађаје.

Данас РТС породицу чини 11 телевизијских и осам радијских програма, тематски канали, Интернет портал, Телетекст, широка мрежа дописништава.

Историчар Предраг Марковић, некадашњи члан Управног одбора РТС-а каже да је јавни сервис стуб државе, додајући да свака земља треба да схвати да је он знак нормалности.

"Величина РТС-а је у томе што у свим критичним моментима, људи се инстинктивно окрећу националном јавном сервису. Има капацитет да када се мобилише, превазиђе сваку другу медијску установу у земљи", наглашава Марковић.

РТС је још много тога – и Симфонијски оркестар, Хор, Биг бенд, Kолибри, Народни оркестар, РТС издаваштво, канал који 24 сата дневно емитује садржаје из културе, хуманитарне и националне кампање попут "Продужи живот" и "Рак је Излечив".