Потпуна забрана пушења у затвореном – између здравља, профита и друштвених норми

Др Биљана Килибарда је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекла да "Батут" већ дуги низ година прати ставове становништва и да такав закон има подршку још од 2010. са малим успонима и падовима.

"Што се тиче штетних ефеката, можда најбоље то одсликава бројка која је већ позната да осам милиона у свету превремено умре од последица пушења. А од тих осам милиона, милион су људи који су само били изложени дуванском диму и који нису пушили. У Србији те бројке су негде изнад 15.000. Минимална процена је 15.000 превремено умрлих. Да су те бројке су заиста забрињавајуће, сведочимо и томе да велики број становника то игнорише пре свега због тог нереалног оптимизма који постоји", каже др Килибарда.

Непушач, а уједно и пушач, додаје, ван своје цигарете удише исте штетне супстанце које удише и сам пушач.

"Ефекти су од тренутних до дугорочних. Само је однос изложености дозе и времена од када ће да се испоље последице различит. И не мора да буде, зато што рецимо код болести срца и крвних судова ефекти су много бржи, док за поједине малигне болести је потребно дуже времена и дуже изложеност да се развију. Рецимо, неки најједноставнији ефекат је да угљен моноксид који се удише практично делује као насилник и отима кисеоник и самим тим гориво за све ћелије нашег тела. И наравно то опет отвара и велико питање, не само посетиоца већ и безбедност на радном месту и етичке принципе", истиче др Килибарда.

Изложени онолико колико има дима

Наводи да су они који раде у угоститељским, али и у другим објектима који ће бити обухваћени законом изложени онолико колико има дима у угоститељским објектима и заиста више се у свету ретко прича уопште о штетним последицама.

"То је на неки начин превазиђено да тако кажем јер и сами знамо да у великом броју земаља у свету ретко ћете видети такву количину дима. Људи причају о људским правима, о правима детета, о правима запослених, о правима особа да бораве на јавним местима које су без дуванског дима", наводи др Килибарда.

Бошко Бубања каже да је њихова процена, и што су подаци из блиског и ширег суседства да у првих три до шест месеци пад промета иде од 60 до 80 процената.

"Након короне и проблема где се угоститељство, генерално та цела индустрија сусрела са забраном рада од две године скоро, овај такав један ударац би довео до тога да гомила оних неких који раде можда на ивици рентабилности или слично не би преживела тај први период и тај први удар док се људи не навикну. Потребно је прилагођавање и едукација заправо становништва. Мислим да колико год да се дуго прича о доношењу тог закона, од момента самог доношења треба да постоји неки период када ће кренути да се примењује и да се у том периоду едукује становништво", наводи Бубања.

Екстремна подељеност пушача и непушача

Сматра да је екстремна подељеност између пушача и непушача и да су и једни и други баш екстремно штите своја права.

"Постоји гомила затворених угоститељских објеката, јавни превоз, па и здравствене установе, гомила фирми и аеродрома, и аутобуских станица, и бензинских пумпи где ћете увек наћи и видети неку пикслу и даље тамо. Кафана је ипак избор појединца и место где људи одлазе по неки вентил. Мислим да су објекти где би последње требало тако нешто забранити, а да ће се забранити, то је неминовно. Ми када одлазимо у иностранство, навикнути смо на непушење у затвореним објектима, у ресторанима. Странци када долазе код нас, маса њих изађе напоље да запали цигару. Без обзира што је унутра дозвољено, али имају и они који долазе код нас из тог разлога што могу да се опусте и уз дим", наводи Бубања.

Има локала које имају и пушачки и непушачки део.

Бубања наводи да део који је за непушаче, има између 25 и 30 одсто мању посећеност него део за пушаче.

Др Килибарда наводи да решење које је дозволило поделу на пушачки и непушачки део није ефикасно и могуће, пре свега јер се прелива на све сегменте друштва у вези са пушењем, јер ствара ситуацију друштвене прихватљивости пушења и самим тим се негативно одражава и на пушење у домаћинствима и на другим местима где је то већ регулисано.

"Тако да такође бих се осврнула на то да странци долазе да пуше у Србију. Заиста не желим да данас у 2023. години то промовишемо као нешто што је добро јер мислим да ова земља има да понуди много лепше ствари него тај мамац да се пуши у угоститељским објектима", истиче др Килибарда.

Бубања је упитао шта када постоји догађај од 500 људи, свадбу или неку прославу другу, и младожењин отац или младин стриц запали цигару.

“Прекидате свадбу, избацујете их напоље итд. Значи то не може тек тако да се уради. Тај гост мора да дође на тај скуп, да има свест о томе да ту не сме да ради јер ће можда постојати неке последице. То је та нека едукација и информисање становништва да постоји апсолутна забрана пушења и онај период који каже три до шест месеци, можда када би инспекције које ће то контролисати имале неку саветодавну, превентивну улогу, када се не би изрицале неке велике казне. Те казне треба да буду адекватне. Ми нисмо најбогатија земља да бисмо имали највећу казну и није исто када имате дискотеку или неки сплав или неки објекат који направи промет од три, четири, пет милиона за једно вече и када имате неку кафаницу у неком мањем граду, који направи пазар дневно десет хиљада динара, можда“, каже Бибања.

Др Килибарда наводи да је важна апсолутна забрана у свим затвореним јавним просторима јер то креира друштвене норме.

Цео разговор погледајте у видеу на почетку текста