Ристић о обележавању годишњице "Олује": Да бисмо памтили, морамо и да знамо

Прошло је 28 година од хрватске акције "Олуја". Са вековних огњишта прогнано је око 250.000 људи. У Републици Српској, у Приједору, одржана је у петак комеморација поводом Дана сећања на српске жртве.

Историчар Дејан Ристић каже за РТС да је најважније што смо у Приједору чули да никада нећемо престати да се сећамо, да никада нећемо престати да памтимо и да обогаћујемо знања о ономе што се десило током ратова за југословенско наслеђе, посебно у, како каже, катаклизмичним моментима каква је била "Олуја".

"Ради се о агресији на Републику Српску Крајину, а не о некаквој војно-полицијској акцији. Врло често када неко хоће да прикрије своје намере, онда покушава вербално да то учини како би се суштина или главни циљ неке активности прикрио. Међутим, нема никакве дилеме да се ради о агресији у којој су учествовале и војне и полицијске снаге Републике Хрватске", објашњава Ристић.

Наглашава да је "Олуја" по многим својим карактеристикама садржала елементе ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, пре свега у контексту етничког чишћења Срба у првим данима августа 1995. године.

"Оно што смо могли синоћ да чујемо јесте изражавање те одлучности Републике Србије и Републике Српске да памте. Али да бисмо памтили, морамо и да знамо. Зато је важно да сви ми припадници српског народа, где год живели, посветимо време обогаћивању и објективизацијинаших знања и то не искључиво на дане када обележавамо неке годишњице, тужне или радосне – није важно", истиче Ристић.

"Дирљиво и важно што су два председника отишла на Петровачку цесту"

Ристић подсећа на злочине на Петровачкој цести – један који се десио током Другог светског рата када су снаге НДХ напале колону српских цивила и избеглица и други који се десио деведесетих година.

"Прву трагедију на Петровачкој цести опевао је Бранко Ћопић у својој истоименој песми. Ми смо то заборавили након 1945. године и због тог заборава то се десило поново. Зато је мени лично, као Србину и као грађанину Републике Србије, било бескрајно дирљиво и важно то што су два председника отишла на Петровачку цесту, на то мало спомен-обележје које се редовно руши и редовно подиже. То је дигнуто на највећи могући државни ниво не бисмо ли се сетили", каже Ристић.

Објашњава да су у оба случаја, и у Другом светском рату и током ратова за југословенско наслеђе, хрватске оружане снаге извршиле ратни злочин – бомбардовале су колону српских избеглица и том приликом убиле велики број људи укључујући и децу.

"Посебно је и ндикативно да је у другом случају, деведесетих година, тај злочин спроведен на теритроији друге независне државе, на територији Босне и Херцеговине и нико никада није одговарао", наглашава Ристић.

"Емоције на страну. Наоружајмо се знањем"

Ристић истиче да сада не живимо у периоду рата, али упозорава да живимо у периоду конструкције жељеног историјског наратива, што је, како каже, некада много опасније од рата.

"Опасно је уколико опстане тај жељени историјски наратив који није заснован на историјским чињеницама, како то покушава да наметне Загреб говорећи о некаквој агресији Србије на Хрватску. Не можете говорити о агресији Србије на Хрватску у време када постоји Југославија, не може Југославија да изврши агресију на један део сопствене територије", наглашава Ристић.

Поручује да морамо да будемо свесни да се у овим годинама и деценијама историјска истина чува знањем и претакањем тог знања у књиге, у савремено стваралаштво и у успомене.

Ристић каже да боље односе Србије и Хрватске треба градити и на хрватски Дан победе треба реаговати познавањем и афирмацијом историјских чињеница у годинама и деценијама које предстоје.

"Емоције на страну. Наоружајмо се знањем како нам се не би понављали догађаји који су нам се дешавали од 1941. до 1945 и од 1991. до 1995. године", апелује Ристић.

Цело гостовање историчара Дејана Ристића у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.