Гулић уочи "Олује": И након 28 година сећања не бледе

Крајина је данас потпуно другачија него што је некада била, етничка структура је промењена, а трагова о томе да су Срби тамо били већинско становништво готово да и нема. Крајишници су данас расути по целом свету - највише их је у Србији и Републици Српској, а држава Хрватска није учинила готово ништа за њихов повратак на огњишта. 

Историчар Милан Гулић наводи за РТС да су сећања на август 1995. код људи који су потекли са тог простора још увек жива, да код њих и након двадесет осам година осећај нелагоде не бледи. 

"И та нелагода је нешто што траје тих дана како због тога што су сећања на прошлост из 90-их или чак и 40-их година још увек жива, а тако и због тога што просто ни у једном тренутку није успостављен један људски однос према ономе што се десило 90-их година. Уколико се 'Олуја' и све оно што је њој претходило, али и оно што је било након тога прославља као најзначајнији догађај у историји Републике Хрватске и хрватског народа онда просто то ствара једну нелагоду", указује Гулић.

Истиче да ту нелагоду и несигурност посебно осећају људи који су се вратили у Хрватску - који данас живе на тим подручјима.

"Они се тих дана у неку руку повуку са улица у своје куће, гледајући све оно што се тога дана или тих дана у Книну дешава, код њих се ствара један осећај несигурности. Дакле, рекао бих да је та нелагода неки доминирајући осећај", оцењује гост Дневника.

"Промењена подручја и судбина многих генерација"

Гулић, каже да је тај август драстично променио читава подручја, једну огромну територију и у неку руку определио судбине не само тих људи који су тада протерани са тог простора већ и читавих наредних генерација.

"Самом чињеницом да ми о томе причамо, да се ми тога сећамо, ти августовски догађаји из 1995. добро се памте", указује Гулић. 

"Транскрипти показују злочиначке намере тадашњег врха у Загребу"

Бриони, 31. јул 1995. хрватски председник Фрањо Туђман генералима уочи акције Олуја, каже: ”да нанесемо такве ударце да Срби практицно нестану! Када колоне пођу, то делује психолошки, једни на друге...

Гулић наводи да је ова транскрипт показује злочиначке намере тадашњег врха у Загребу.

"Чињеница да је толика територија очишћена за тако кратак период, да је остало толико убијених, да је уништена толика приватна имовина, само по себи представља доказа о злочиначким намерама тадашњег цивилног и војног врха у Загребу. Транскрипт хрватског председника Фрање Туђмана несумњиво иде у прилог томе", истиче Гулић.

Указује да су брионски транскипти првокласни документ јер поред транскрипта постоји и тонски запис из којих се види да су Хрвати одлично знали ситуацију у Крајини, и пропагандни моменат путем средстава комуникације који су Хрвати искористили да уплаше Србе.

"Транскрипти показују да су у Загребу добро знали каква је ситуација и атмосфера у Крајини у том тренутку и да им је концепција крајишке одбране била врло јасна, а то је да је одбрана Републике Српске Крајине фактички почивала на нечему што можемо да назовемо народна војска, и да би покретањем цивилног становништва, односно подстицањем цивилног становништва да због осећаја страховите несигурности напушта своје домове, уствари дошло и до слома линија одбране, то јест до повлачења војске", каже Гулић.

Указује да се десило оно што је на Брионима речено.

"Управо како је на Брионима тога дана и речено тако су у принципу и догодило и то се чује и у наставку разговора. Дакле, покретањем цивилног становништва сломиће се и одбрана јер се ради о народној војсци, српска војска Крајине је заснована на темељима територијалне одбране и најчешће она није имала маневарске јединице које би се бориле без осећаја за позадину", каже Гулић.

Цело гостовање историчара Гулића погледајте у видеу на почетку текста.