Хрватска мења закон – да ли су српски споменици следећи на удару

После готово три деценије Хрватска мења Закон о гробљима. Посланици хрватског Сабора започели су расправу о Закону о уклањању надгробних споменика постављених након 30. маја 1990. који, како сматра хрватска Влада "величају српску агресију на Хрватску". Уколико тај закон буде усвојен, прва на удару би могла да буде гробница у Борову Селу Вукашину Шошкочанину. То је пример на који указује и предлагач закона. Такав закон додатни је разлог за бригу Срба у Хрватској, као и оних који су избегли из те земље.

Уколико закон и на дан гласања буде имао исту подршку као и током саборске расправе, сви који сматрају да им неки од споменика вређа морал, осећања, величајући српске борце након 1990. могли би да траже да се ти споменици и уклоне. Четири оцила, српске војне ознаке, ратни покличи, неки су од елемената на које указује предлагач закона.

Потпредседник хрватске Владе из реда Домовинског покрета Давид Влајчић изјавио је да је усвајање овог закона било један од услова те странке за улазак у власт, што је ХДЗ прихватио.

Министар просторног уређења, градитељства и државне имовине Бранко Бачић поручио је да многи споменици у Хрватској нису у складу са Уставом, али да је важно избећи нове друштвене поделе.

"Република Хрватска треба да буде уређена држава која уклања такве споменике, јер они доприносе поделама у хрватском друштву", додаје Бачић.

Међутим, прве поделе настале су већ током саборске расправе.

"Ја се надам да ће Милорад Пуповац, Драгана Јецков, Ања Шипрага пријавити ове четничке споменике који загађују хрватску земљу. Ових накарадних споменика има и на Бановини и на Кордуну и у Далматинском залеђу", навео је Миро Буљ, саборски заступник странке Мост.

Комунални закон претворен у политичко оружје

С друге стране, посланица Самосталне демократске српске странке Драгана Јецков оценила је да је реч о комуналном закону који је, после политичких околности, добио првокласну политичку димензију.

"У питању је закон о гробљима који је комунални али је постао првокласно политичко питање због чињенице да нестабилни коалицијски партнер Домовински покрет у недостатку и безидејности својих политика поново посеже за антисрпском и антимањинском реториком", додаје Јецков.

Одлука о томе да ли је споменик проблематичан или не, зависила би појединачно од локалних самоуправа, па би тиме и одлуке могле да буду различите од места до места.

"Овај закон је у првом читању биће врло брзо у другом и то је резултата притиска Домовинског покрета на ХДЗ непосредно пред изборе због драстичног пада рејтинга који Домовински покрет доживљава из дана у дан. Мржња према Србима, избацивање СДСС из Владе, сада Закон о гробљима, питамо се ша је следеће", наводи Јецков.

Штрбац: Срби не могу да одржавају гробове, а добијају захтеве за плаћање

Он неће утицати на ћириличке споменике на којима стоје уобичајени подаци, попут имена, године рођења и смрти, тврди предлагач. Ипак у пракси, сведоче избегли Срби, ствари су другачије. До сада су српски споменици већ били на удару, иако закон то није предвиђао.

Саво Штрбац из Информационо-документационог центра "Веритас" навео је да су и до сада постојали притисци на Србе у вези са одржавањем гробних места у Хрватској.

"Свашта је ту било до сада. Рецимо на већини тих гробаља у тим малим градовима по Крајини су позивани Срби да плате, уреде гробна места или плате гробарину за 5, 10 или не знам колико година. У противном, да ће бити ти гробови преорани, прекопани, дати некоме другоме. Све би то било нормално и у реду да није било рата и да ти Срби нису протерани и да они нису физички у могућности да дођу из разноразних разлога", каже Штрбац .

Казне до 5.000 евра за неуклањање спорног споменика

Предлог закона предвиђа и да, уколико власник гробног места не уклони споран спомен у законском року, уклониће га неко други.

Власнику гробног места са спорним спомеником у том случају прети казна од 1.000 до 5.000 евра. Истовремено, новим законом о гробљима уређује се и статус меморијалних гробаља за погинуле хрватске бранитеље.