Домети "Појаса и пута" – Кина је велика, Србија мала, али обе инсистирају на поштовању

Пре десет година кинески председник Си Ђинпинг покренуо је иницијативу "Појас и пут" евоцирајући Пут свиле од пре две хиљаде година, када је караванима роба из Кине и далеке Азије пристизала преко Блиског истока у Европу.

 Савремена Кина настоји да кроз економску размену оствари тесне културне и политичке везе са сваком од земаља у региону, што би резултирало новим моделом заједнице од "узајамног поштовања и поверења и заједничке добити за све".

Таква заједница, са Кином као водећом снагом, која заговара изградњу отворене светске економије и међународних односа, привукла је 151 државу, међу првима и Србију.

Др Јован Чавошки, синолог на Институту за савремену историју, рекао је да када је председник Си Ђинпинг крајем 2013. године прогласио покретање иницијативе "Појас и пут", он је на неки начин отворио и нову епоху у кинеским историјским, међународним односима.

"Истовремено, епоху односа Кине са суседима, суседним регионима, и опште односе Кине на простору читаве Евроазије и остатка света. То је било и данас је један од најамбициознијих економских, инфраструктурних, геоекономских и геополитичких пројеката које је Кина покренула у последњих заиста неколико векова", каже Чавошки.

Према његовим речима, то је пројекат који покушава на један потпуно нови начин да повеже различите делове Евроазије, њен крајњи исток и крајњи запад, истовремено промовишући два основна принципа.

"Највећи привредни успеси тек следе"

Бојан Лалић, директор Института "Појас, пут" у Београду рекао је да највећи привредни успеси тек треба да уследе.

"Србија је направила свој пут. Србија је једина у региону која има четири научно-технолошка парка, има велики број бизнис-инкубатора. Србија жели да буде препозната као земља високих технологија и иновација. Ми смо у нивоу сада да градимо инфраструктуру“, напоменуо је Лалић.

Парафразирао је кинеску изреку која каже да кад хоћеш да радиш неки посао, прво изгради пут.

"Пут Београд – Нови Сад је пречника Шангаја, отприлике 80-90 километара. Тај екосистем има потенцијал. А кад ту додате један део завршеног пута, који је у овом случају пруга и која нас за пола сата спаја, то је бенефит, ви сад добијате прилику да се развијате“, навео је пример.

Кинеска компанија званично је 2016. године преузела власништво и управљање Железаром "Смедерево" непосредно после посете председника Си Ђинпинга Србији.

Како је речено из Компаније, била су велика улагања у такозване непрофитабилне области, у заштиту живота и заштиту животне средине, а потом су улагана средства и у повећање обима производње и квалитет финалног производа.

"Један од најбољих примера за то је најновија агломашина, такозвана нова агломерација као стуб примарне производње, коју карактеришу најмодерније и најсавременије технологије, а која је направљена и изграђена из два разлога, прво да се смањи апсолутно негативни утицај на животну средину, да се побољша квалитет ваздуха, а потом и да се повећа обим производње", истичу у компанији.

Стварање политичког амбијента

Посета кинеског председника Си Ђинпинга Србији 2016. године дала је замах политичко-економској, научној и културној сарадњи, сарадњи у области туризма и упознавању наших народа.

Чавошки је подвукао да је та посета изузетно била важна, пошто је то била посета првог кинеског шефа државе после 30 година.

"Са Кином је врло важно створити добар политички амбијент из којег ће онда проистицати сви други позитивни резултати у међусобној сарадњи. Та сарадња је наравно одмах после политичког нивоа добила заиста велики замах на економском плану. Од саме изградње примарне инфраструктуре, као што је aуто-пут ‘Милош Велики’, железничка пруга до Новог Сада, која ће на крају имати свој наставак на северу ка Суботици и на крају до Будимпеште. Успешно преузимање, а и поновно покретање пројеката у сфери енергетике, рударства, металургије", напоменуо је Чавошки. Како је рекао, поред сарадње и размене студената, порасла је и туристичка размера.

Већи део света сматра да ће после украјинског сукоба Кина постати водећа земља у свету.

Чавошки каже да ће Кина несумњиво бити ту на првом месту, она је једна од најважнијих политичких актера на светској позорници. Са том констатацијом сложио се и Лалић.

"Кина не доживљава скоковити раст. Ни криза, ни пандемија њу не преведоше из једне фазе у другу. Нити надоле, нити нагоре. Нити је напредовано, нити је стављено у неку инфериорну позицију“, напоменуо је Лалић.

Како се у Пекингу гледа на сарадњу Србије и Кине у оквиру иницијативе "Појас и пут"

Србија је била једна од првих земаља која се придружила Иницијативи "Појас и пут".

Цуеј Хунгђен, директор Одељења за европске студије на Кинеском институту за међународне студије рекао је да је то резултат међусобног поверења обе земље.

"Као што знамо, обе земље дуго имају међусобно поверење и веома добар, пријатељски однос. Као што знамо, Србија и сада покушава да буде део Европске уније, али за сада треба да има још неко тржиште изван европског региона. Свакако, овом сарадњом у оквиру ‘Појаса и пута’, Кина и Србија, могу да имају неку врсту комплементарне сарадње", каже Цуеј.

Иницијатива "Појас и пут" је корисна за земље које су је потписале, али и за Кину.

Ванг Јивеј, директор Института за међународне послове на Универзитету Ренмин у Кини и такође аутор књиге "Појас и пут" каже да сада треба да градимо ауто-пут, па чак и железницу да повеже Србију и Мађарску и прошири се можда на Белорусију, да се копно и море међусобно повежу.

"Немају само Кина и Србија обострану корист од ових пројеката. Кина је открила ново потенцијално тржиште. Србија има користи од кинеских инвестиција, изградње инфраструктуре, али и енергетске трансформације", каже Ванг и додаје да међусобна повезаност ових региона чак доприноси и Европској унији, јер је пет балканских држава поднело захтев за придруживање ЕУ, али има лошу инфраструктуру.

Кина и Србија су заједно средином априла потписале Меморандум о разумевању за почетак преговора о зони слободне трговине. Они значајно повећавају обим трговине, подстичу проток робе између земаља.

Цуеј истиче да је то веома добра вест за Кину и Србију.

"Сада су почели преговори о слободној трговини. Као што знамо, прва фаза сарадње Кине и Србије свакако се фокусира на инфраструктуру. Као што знамо, Кина много улаже у Србију у фабрике, за неке ауто-путеве и железнице", рекао је Цуеј.

"Као што знамо, када дође до споразума о слободној трговини између Кине и Србије, свакако ће бити од велике помоћи за још неку сарадњу у трговини и инвестицијама. Као што знамо, Кина и Србија протеклих година имају веома добар раст билатералне трговине. На пример, претпрошле године, скоро три пута је повећана билатерална трговина. Па чак и прошле године, такође више од 10 одсто повећања обима трговине“, каже Цуеј.

Гвоздено пријатељство усред глобалних турбуленција

Усред глобалних турбуленција и сукоба, "гвоздено пријатељство" Кине и Србије је дало добар пример заједничког развоја и међусобног поверења за друге земље.

Стратешко партнерство двеју страна успостављено је 2009. који се додатно продубио 2013. године. У јуну 2016, кинеско-српске везе су направиле још један корак напред – надоградњу на свеобухватно стратешко партнерство.

Билатерални односи двеју земаља често укључују интензивни политички дијалог и размену посета на највишем нивоу.

Као најважнији трговински партнер Србије, Кина је задржала обима трговине са Србијом у 2022 години од преко шест милијарди америчких долара. Основани су културни центри и у главним градовима обе земље да подстакну међусобну размену.

Када је избила пандемија ковид-19, Кина је послала велике количине медицинске помоћи Србији. Цуеј каже – Кина је велика држава, а Србија мања, али без обзира на величину земље, у овој сарадњи, али и у билатералним односима, обе земље инсистирају на међусобном поштовању и увек, и Кина и Србија покушавају да пронађу заједничке интересе.

Неки и даље критикују Кину због коришћења пандемије да унапреди свој интерес у Србији дистрибуцијом медицинске помоћи и вакцина.

Ванг каже да Кина заправо обезбеђује вакцине и опрему да би се помогло Србији и другим европским земљама да се изборе са пандемијом, у ствари, како каже то је јавно добро, дакле није услуга комерцијалне природе.