Читај ми!

Напади на службена лица некад и сад – осамдесетих је пола Београда јурило атентатора, људи данас заобилазе проблем

За кривично дело напада на службено лице у прошлој години је 111 особа добило затворску казну, а то, оцењује тужилац Врховног јавног тужилаштва Горан Илић, није мало када се упореди с другим делима. Казне су, истиче, прилично строге, када се упореде с другим законодавствима. Међутим, упозорава да се проблем напада на службена лица не може решити само Кривичним закоником, већ мора да престане неговање културе насиља у друштву и поправи ауторитет државних органа.

Возача аутобуса на линији 511 пре два дана, око два сата, у Улици Стевана Филиповића у Сремчици, напао је пијани путник. За викенд је нападнута комунална милиционарка док је била на дужности.

Горан Илић наводи за РТС да комунални милицајци, односно полицајци, имају статус службеног лица и да њих штити Кривични законик. Међутим, додаје да и друга лица која обављају послове од јавног значаја, а ти послови носе ризик по безбедност и тичу се заштите здравља људи, јавног превоза, уживају посебну кривичноправну заштиту. 

А у та лица, каже, могу да се уброје возачи јавног превоза у Београду.

Које су казне предвиђене

"За најобичнији напад на службено лице предвиђена је казна од једне до пет година. Међутим, у пракси би то значило, ако то лице није осуђивано, да ће оно добити условну осуду. Уколико је тај напад био праћен неком лакшом телесном повредом или је притом извршено дело претње ватреним оружјем, запрећена је казна од две до осам година и он би чак и мерама ублажавања морао да добије затворску казну од најмање шест месеци", истиче тужилац.

Сматра да су то прилично строге казне када се упореде с другим европским законодавствима.

Истиче да је за кривично дело напада на службено лице у прошлој години 111 особа добило затворску казну, а то, оцењује, није ни мало, када се упореди с другим кривичним делима.

Такође, постоје и друга кривична дела која спадају у спречавање службеног лица у вршењу службене радње. За њих је, наводи, 27 особа осуђено на казну затвора, а неки су добили и блаже кривичне санкције.

Друштво мора да престане да негује културу насиља

"Међутим, не можете ви проблем напада на службена лица да решите само кривичним законом. Како може? Па може, знате шта, морате да у друштву престанете неговати културу насиља. Морате да поправите ауторитет државних органа. Да се тим државним органима верује и у таквој ситуацији, наравно, да можете да очекујете смањење службених лица", наглашава тужилац Врховног јавног тужилаштва.

Истиче да екстремне, изузетне случајеве треба кажњавати ван сваке сумње, али указује да политика "строже кажњавање", по правилу није нигде дала резултате у смислу смањења насиља у неком друштву, ако то није било праћено и другим активностима.

Подсећа да је пре 40 година било незамисливо да неко нападне лекара у болници, а да данас имамо посебне одредбе у Кривичном законику којима се штите лица која обављају послове од јавног значаја у области здравља, зато што су ти људи угрожени.

Права жртава кривичних дела

Поред помоћи коју оштећенима пружају установе, односно фирме у којима су запослени у тужилаштву постоји једна посебна служба која се бави жртвама кривичних дела, али се, каже Илић, најчешће бави жртвама најтежих дела.

"Жртве кривичног дела која су изложена према службеним лицима или лицима које обављају посао од јавног значаја, имају право на нематеријалну штету или евентуално материјалну штету ако су били подвргнути лечењу. Тако да постоји неки правни механизми који подразумевају и неко обештећење тих особа", наводи тужилац.

Случај из осамдесетих – пола Београда јурило атентатора

Посебно указује да грађани у наведеним ситуацијама не желе да сарађују и да је потребна промена културе у друштву.

Подсетио је на догађај из осамдесетих година прошлог века када је једна особа пуцала на турског амбасадора, а пола Београда јурило извршиоца тог кривичног дела, да су чак неке особе страдале хватајући атентатора.

"Да ли мислите да је таква ситуација сада замислива? По правилу, људи када се суоче са неким кривичним делом, заобиђу. Гледају да немају посла с тиме. Значи ту смо, да кажем, променили тај осећај према солидарности, према другим људима. Морам да кажем, није то само својствено нашем друштву, то је планетарни тренд", закључује Горан Илић.

недеља, 14. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару