Усвојене жалбе тужилаштва – одређен притвор двојици осумњичених за нападе на припаднике полиције

Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду усвојило је жалбу тужилаштва и преиначило првостепена решења тако што је двојици осумњичених за насиље према припадницима полиције на непријављеним јавним скуповима одредио притвор до 30 дана под образложењем да осумњичени у кратком временском периоду не би поновили кривична дела.

Одлуке кривичног ванпретресног већа су правоснажне.

Притвор је одређен В. М. (40), који се терети да је "шутирао начелника Полицијске станице Вождовац и (40) и М. М. (39), због сумње да је нападао полицајце на непријављеном јавном скупу.

Тужилаштво обојицу терети за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу.

Такође, делимичним усвајањем жалби ВЈТ у Београду, кривично ванпретресно веће суда је двојици осумњичених за исто кривично дело, Ј. Ђ. (19) и Н. К. (18), изрекло мере забране посећивања свих јавних скупова (пријављених и непријављених), као и обавезно јављање полицији једном месечно.

Наредне недеље нове одлуке суда по жалбама тужилаштва

Како РТС сазнаје, наредне недеље се очекује још одлука по жалбама тужиоца.

Четворо судија Одељења за претходни поступак Вишег суда у Београду претходне недеље заузело је став да неће да одређује притворе на предлог ВЈТ-а у Београду осумњиченима за нападе на полицију на непријављеним јавним скуповима, под образложењем да тужилаштво није дало правилну квалификацију кривичног дела.

Судије за претходни поступак су све осумњичене пустиле на слободу без, како се наводи, одлучивања о разлозима за притвор. 

У образложењу једног од правоснажних решења кривичног ванпретресног већа, које чини троје судија Вишег суда у Београду, наводи се да су жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду основане и да су судије за претходни поступак погрешиле када су "одбиле предлоге за притвор и осумњичене пустиле на слободу".

"Судија везан чињеницама у списима, а не правном квалификацијом"

Веће је указало да сходно одредбама Законика о кривичном поступку (ЗКП), јавни тужилац руководи истрагом, прикупља доказе и квалификује кривично дело, те да судско преиспитивање основаности наредбе о спровођењу истраге или одређених доказних радњи у овој фази поступка није дозвољено.

У одлуци већа је наведено да је судија за претходни поступак "везан чињеничним стањем у списима предмета и цени да ли из доказа произлази постојање основане сумње да је неко лице извршило кривично дело", те да "није везан правном квалификацијом јавног тужилаштва, већ само цени да ли постоји одговарајући степен сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности".

"Уколико нађе да постоје докази таквог квалитета из којих произлази постојање основане сумње – као предуслова за одређивање притвора – да је неко лице извршило кривично дело, судија даље утврђује постојање разлога за одређивање притвора прописаних ЗКП", пише у образложењу одлуке.

Због тога је, према мишљењу кривичног ванпретресног већа, судија за претходни поступак "погрешио када је у конкретном случају закључио да не постоји основана сумња да је окривљени извршно кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, с обзиром на то да је (судија) нашао да полицијски службеници не могу имати својство оштећених за ово кривично дело јер нису учесници скупа, већ да се у недозвољеним радњама окривљеног евентуално могу стећи елементи бића кривичног дела напад на службено лице у вршену службене дужности".

"Радње представљају вршење насиља на јавном скупу"

Веће је указало да околност "да ли полицијски службеници у конкретном случају имају или немају статус учесника јавног скупа, у овом тренутку није од пресудног значаја за утврђивање постојања основане сумње, имајући у виду чињенично стање из списа предмета".

"Из списа предмета и прикупљених доказа произлази да је окривљени вршио насиље на јавном скупу, а не како је то судија за претходни поступак оценио – да је окривљени напао службено лице у вршењу службене дужности", наводи се у саопштењу.

Веће истиче да "евентуалне недозвољене радње (окривљеног) представљају вршење насиља на јавном скупу, активним учешћем у физичком сукобу".

"Стога, а имајући у виду да кривично дело из члана 344а спада у групу кривичних дела против јавног реда и мира, чији је заштитни обекат јавни ред и мир, те да из чињничног стања произлази да је окривљени вршио насиље приликом јавног скупа, а не кривично дело против државних органа чији је заштитни објект правилно функционисање државних органа и обављање одређених послова из њиховог делокруга, и то пре свега органа управе, веће налази да постоји основана сумња као предуслов за одређивање притвора”, закључено је у правоснажном решењу", закључује се у саопштењу.