У Поцерској Прованси – између житних поља замирисала лаванда и падину обојила у љубичасто

Између житних поља, замирисала је лаванда и церску падину обојила у љубичасто. Осим пчела које долазе на пашу, вредне су и руке породице Данојлић. Засадили су и окопали око 8.000 биљака.

"Дугогодишња је биљка, 20-30 година, ђубрење је једном годишње, 200-300 килограма, ничим је не третирам, све се ручно ради. Прве године била је мала садница па смо морали да је наводњавамо, сада јој ништа није потребно. Корен јој је до седам метара, од росе може да живи, што више сунца, боље је и квалитетније етерично уље", каже Миле Данојлић, пољопривредник из Поцерског Метковића.

Производња лаванде није захтевна али је пут до тржишта – неизвестан.

"Пре садње, наша Пољопривредна саветодавна служба Србије (ПССС) изашла је у сусрет, урадила је агрохемијску анализу земљишта која је показала да је земљиште кисело, што одговара овој биљној врсти за гајење. Она тражи нагнуте терене, сунчане, тако да што се тиче даљег пласмана наша служба ће изаћи у сусрет да пронађемо купца", каже Светлана Златарић, саветодавац за ратарство у ПССС у Шапцу.

Да би имао где да угости заинтересоване пролазнике, Миле Данојлић је око засада почео да гради етно-домаћинство.

"Ја и супруга смо почели пре две, три године да скупљамо старе предмете, идемо по селима око Цера купујемо, доста смо сакупили, имамо бар 500 предмета, јармова, ћилима старих ствари, магазе смо почели да купујемо, све то правимо овде у лаванди, све сами радимо", каже Миле.

Данојлићи су у Поцерини почели да производе и саднице, а засад су проширили за пола хектара. На имању, скоро свакога дана, пролазници застају да се фотографишу.