РХМЗ упозорава на високе температуре до петка, неколико савета како да пребродимо летњу жегу

Како се наводи на сајту РХМЗ-а, данас ће максимална температура бити од 28 до 32, а од сутра ће бити још топлије са највишом дневном температуром у већини места у интервалу од 33 до 37 степени Целзијуса.

Високе температуре могу негативно утицати на здравље. Зато лекари упозоравају да би се требало клонити врућине колико год је то могуће.

Како се већина људи, ипак, од врућине не може сакрити, јер неке свакодневне обавезе ни јако сунце не може да заустави, у наставку смо вам припремили неколико савета како да што лакше преживите топлотни талас.

Избегавајте изласке у најтоплијем делу дана уколико је могуће

Лекари упозоравају да су на великим врућинама први на удару крвни судови јер се шире, а последица тога је пад крвног притиска, што може бити пречица за инфаркт и шлог. Зато, настојте да не боравите на сунцу у најтоплијем делу дана, између 11 и 17 часова.

Уколико, ипак, не можете да приуштите останак код куће у то време, обавезно са собом увек носите флашицу воде.

Важно је заштитити се од сунчанице и УВ зрачења тако што ћете пре сваког изласка нанети крему са заштитним фактором, носити шешир са широким ободом или качкет и наочаре за сунце.

Бирајте лагану одећу

Сигурно да током лета нећете бирати топлу већ лагану гардеробу, али треба знати да су неки материјали погоднији од других.

Природни материјали попут лана и памука светлих боја најбоље рефлектују сунчеве зраке и омогућавају да кожа слободно дише.

Такође, важно је да одећа буде удобна, јер уска одећа омета циркулацију. Покушајте да избегнете тканине од тексаса, полиестера и синтетичких материјала.

Пијте довољно течности

Већ смо поменули да је флашица воде обавезна уколико излазите напоље у натоплијем периоду, али унос течности важан је током целог дана. То се најпре односи на негазирану воду и напитке који садрже минерале. Чај, цеђени сокови, лимунада и, наравно, вода су препорука стручњака.

Када је о води реч, савет је да се пије и када нисте жедни, најмање око две литре дневно.

Требало би избегавати алкохол, енергетска и слатка пића, као и све напитке на бази кофеина. Знамо да је кафа омиљени напитак већини и да је тешко одрећи је се, али кафа је јак диуретик, подстиче излучивање течности из организма, па ако претерате са испијањем у врелим летњим данима може доћи до дехидратације.

Превише расхлађени напици или са ледом, такође, нису добро решење. Стручњаци наводе да чаша леденог напитка, у првих 15 до 20 минута од уношења може довести до ефекта хлађења.

Бирајте воће и поврће

Оружје против врелих температура може бити и добар избор намирница. За време летњих врућина предност треба дати храни која садржи мање масноћа попут меса, рибе, поврћа и воћа.

Диња, лубеница, паприка, млади купус, лимун, поморанџе, парадајз, примери су намирница које имају високу нутритивну вредност, а могу да нас добро расхладе, саветују нутриционисти.

Хроничним болесницима саветује се умерена исхрана, уз довољне количине витамина и минерала.

Расхладите просторије, али опрезно

Од штетних сунчевих зрака треба заштитити и просторије у којима боравите. У свом дому можете спустити ролетне или навући завесе за време топлих сати како бисте задржали хлад.

Затварањем прозора за време највеће врућине спречићете улазак топлог ваздуха, док када је ваздух свежији, у јутарњим и вечерњим сатима, прозоре треба отворити.

Боравак у климатизованом простору јесте добра опција, али треба бити на опрезу. Клима-уређај би требало подесити тако да разлика између спољашне и температуре хлађене просторије не буде већа од седам степени. Нагли прелазак из претерано климатизованог стана или аутомобила на спољашњих 35 или више степени носи опасност од топлотног удара, упозоравају лекари.

Возачи који у аутомобилима немају клима уређај, неопходно је да проветре возило неколико минута пре уласка, нарочито уколико је стајао на сунцу.

Не остављајте децу и љубимце у аутомобилу

Када смо код возача, на крају посебан апел упућен је управо њима – никада не остављајте дете или љубимца унутар аутомобила паркираног на сунцу. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе.

Поред ових савета и упозорења подсетник је да редовно обилазимо наше баке и деке, старије комшије којима топлотни талас вероватно најтеже пада и помогнемо им колико је у нашој моћи у виду, на пример, куповине намирница и других потребштина.