Фале радници готово свих профила, плата није увек пресудна

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије истакла је у разговору за РТС да недостаје готово свих профила радника у привреди, као и да су запосленима, поред плата, важни и услови рада, могућност напредовања и слободни дани.

Да ли памтите овакву ситуацију на тржишту? Раније смо имали можда чак и арогантан однос послодаваца према запосленом, није ту било много избора – а ако му се не свиђаш он би рекао "има ко хоће, ко може да ради". Шта се то променило последње године?

Сада се променило то што је дошло до велике флуктуације радне снаге и једноставно доста кадрова нам недостаје у свим секторима у привреди. Стопа незапослености доста нижа у односу на пре десет година. Недостају људи, а привреда се развила у свим сегментима, неки сектори више, неки мање и једноставно сада смо у тој ситуацији да сваки послодавац на све могуће начине покушава да дође до квалитетног кадра, а када дође до квалитетног кадра на све могуће начине покушава да га задржи.

Да ли је у свим областима исто или у неким гранама постоји посебна тражња, рецимо возачи, конобари или слична занимања?

Свакако су грађевински сектор и та занатска занимања дефицитарна у последњих неколико година и они су некако у најкритичнијој ситуацији. Наравно, возача увек недостаје, поготово у тим категоријама за аутобусе и камионе. И наравно, угоститељски сектор је сад, сваке године пред сезону и кад почне сезона у проблему са проналажењем запослених из разлога што опет доста њих одлази на неке примамљивије дестинације. Људи израчунају да им се више исплати да негде оду преко да раде, иако су то дупле смене и томе слично, али једноставно одвоје три месеца живота, раде од јутра до сутра, да би после имали неке бенефите.

Мада сви су сектори у проблему, значи и трговина, и услужне делатности које прате угоститељство, буквално сви осим ИТ сектора који је реално у доброј позицији, мада и код њих се сад дешава, на пример, да људи прелазе из фирме у фирму, да једноставно траже неке друге ствари.

Шта послодавци чине да задрже добре раднике и да ли је то само зарада у питању као мотив или има још неких захтева да би запослени остали?

Постоје свакако људи којима је зарада примарни мотив, то је све индивидуално, међутим, у последње време је примећено да људима доста значи пријатно радно окружење, флексибилни услови рада у смислу да им се омогући рад од куће, уколико то наравно природа посла дозвољава, да им се дају неки слободни дани који се неће рачунати као годишњи одмор.

Једноставно, сви послодавци се труде да направе неки пријатан амбијент што се показало и да људима значи. Ипак, свако од нас проводи велики део времена на послу и људи једноставно желе да се добро осећају, а самим тим кад се неко добро осећа, продуктивнији је, што је опет послодавцу битно зарад његовог бизниса који треба да се развије.

Да ли вам се чини да послодавци више поштују радника, да је то неки партнерски однос и да може да дође и до договора, за разлику од раније где је то било сурово: "Немај више да долазиш на посао, узми радну књижицу".

Послодаваца има и оваквих и онаквих. И у оно време које ви помињете је било оних који су се односили према запосленима онако како би требало да се односе, али је било и оних других. Али свакако сад је ситуација више у корист запослених, баш из разлога што су они сада драгоцени у сваком погледу. Нема их, а када их неко нађе у смислу да их запоси, онда нема ствари које послодавац неће учинити да га ззадрже, а да су му на располагању.

Свакако, то поштовање међу људима, то не треба уопште доводити у питање и ми, на пример, у Унији послодаваца имамо послодавце који испуњавају све обавезе према држави, поштују све кодексе и моралне и етичке и друштвене. Сада, једноставно, дошло је такво време да и ови други који можда раније то нису радили, хтели-не хтели, ситуација их је натерала да морају и о том аспекту водити рачуна.

Пре двадесетак, тридесетак година, па можда и сада, за неке је државни посао сан снова, ту су неке привилегије које послодавци не прописују, али се подразумевају. Да ли је ситуација иста и да ли приватни сектор сада по зарадама мало предњачи, а државни више није онако плаћен?

Ово о чему све време причамо је некако довело до тога да су плате у приватном сектору почеле да расту, баш из разлога што су послодавци свесни да ако хоће добар кадар, морају адекватно да га плате. С друге стране, нека истраживања показују да један запослени из приватног сектора, на основу имена пореза и доприноса који се плаћају, финансира три запослена у државном сектору.

Е сад, наравно, то је све индивидуално, неком је жеља да се запосли у државној фирми где у малом броју случајева постоји могућност неког напредовања, да се усавршава. Опет, доста људи се одлучује за приватни сектор баш из тог разлога да би радили на себи, да би могли једноставно да стекну нека знања и вештине и да једног дана можда направе неки свој бизнис или томе слично.