Колико избегличких породица још чека свој кров над главом

У понедељак је са представницима локалних самоуправа потписано је 111 уговора за решавање стамбеног питања избеглица и интерно расељених лица. Готово 200 породица добиће кућу на селу са окућницом, а 130 пакете грађевинског материјала.

Резултате регионалног стамбеног програма за избеглице који је почео је 2012. године председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцењује као недвољне, истичући да је стамбено питање од око 20.000 породица прогнаних из Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине решило нешто више од седам хиљада.

"Програм се спроводи веома споро. До данас је решено стамбено питање за свега нешто више од 7.000 породица. Без решеног стамбеног питања остало је више од 12.000 породица прогнаних", наводи Линта.

Према његовим речима, поредице са нерешеним стамбеним питање сападају у две категорије.

"У једној су породице које су остале испод црте за станове, грађевниски материјал, сеоска имања и монтажне куће. Веома је важно да се што пре обезбеде средства за те породице и да се реализује решавање њиховог стамбеног питања, јер су бодовани и имају све услове да добију решење", наглашава Линта

 Друга категорија, како каже, тиче се породица које до сада нису конкурисале за стан.

Линта је апеловао на Комесаријат за избеглице и миграције да у што краћем временском року распише јавне позиве за станове, за грађевински материјал, за куће, сеоска имања и монтажне куће како би све те породице могле да конкуришу и реше свој проблем у најкраћем могућем року.

Породице без права откупа стана

Указује и на то да има и 1.200 таквих породица које су се уселиле у своје станове пре 20 и више година а и даље немају право откупа.

Подсећа да је ресорни министар Никола Селаковић у фебруару формирао радну групу за измене и допуне Закона о избеглицама. чиме би требало да ове породице коначно постану власници својих станова.

Говорећи о о решавању имовинског питања избеглих у Хрватској, Босни и Херцеговини, Линта наводи да је реч од по пола милоина људи у обе државе док је на подручју Косова и Метохије реч о више од 250.000 Срба и других неалбанаца.

"Већина тих људи нису решили своја основна имовинска, стечена, статусна и друга права. Реч је о преко 40.000 случајева отетог станарског права у Хрватској, док Загреб за више од 50.000 људи дугује заостале пензије", каже Линта.

Према његовим речима, велики број породица и у Хрватској и у БиХ има проблем са отимањем пољопривредног, шумског, грађевинског земљишта а да десетине и хиљаде породица не могу да остваре свој радни стаж.

Наглашава да је велики број порушених кућа и даље није обновљен. Сматра да Влада Србије треба покрене суштински дијалог са Загребом и Сарајевом о решавању тих проблема.

Очекјуе да темељ тог дијалога мора да буде споразум о сукцесији са БиХ који је потписан 2001. године, а ступио је на снагу 2004.

"Документ има седам анекса, а посебно је важан анекс седам који се тиче приватне својине и стечених права. У њему се веома јасно каже да свим грађанима и свим правним субјектима морају бити заштићена и враћена права које су имали пре почетка рата, а сви уговори који су потписани под претњама морају бити проглашени ништавним", закључује Линта.