Реформа јавне управе, уштеда 350 милиона сати чекања на шалтерима

У настојању да од јавне управе направимо сервис у којем је сваки контакт са државним чиновником право задовољство, а одлазак на шалтере прошлост, Србија од Европске уније нема већег савезника. Помаже нам финансијски и на сваки други начин, а то чини од почетка проширења и у другим земљама, имајући у виду да универзални модел јавне управе не постоји.

"То заправо значи да модел државне управе који је заправо традиција у државама се задржава, али се раде реформе које се односе на неке од основних принципа. То је професионализација, то је деполитизација, то су питања модернизације државне управе и наравно најновије питање а то је дигитализација управо тог сервиса. Шта је циљ? Циљ је заправо да државна управа престане да буде монопол управљачког система државе, а постане сервис грађана", каже министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

Сусрет са јавном управом, када обављамо неки административни посао или остварујемо неко право, Европска унија сматра изузетно важним јер је то, заправо, први и директан контакт државе са грађанима и привредом.

"Јавна управа је лице државе. Грађани најчешће комуницирају са органима државне управе када им је потребна одређена услуга, документ, помоћ у виду информације или заштита права, било на државном или локалном нивоу. Искуство из такве интеракције са органима јавне управе може да остави трајан утисак о томе како се држава односи према грађанима. Због свега наведеног, реформа јавне управе је важна за друштво и зато је ЕУ на њу ставила толики акценат", рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре.

А без акцента на документе, пре свега Стратегију реформе јавне управе, акционе планове, јавне политике, прописе помака у реформи јавне управе, не би било, подвлаче у Влади. Сада је, по угледу на најбоље европске праксе, омогућено да у њиховом доношењу учествују грађани.

Постоје интернет портал Е – консултације где људи имају увид шта пише у предлогу прописа и могу да дају сугестије, што ће верују допиринети да прописи буду бољи и у складу са стварним потребама друштва. Ипак, грађанима највише значи то што, захваљујући дигитализацији и централизованој бази података, лакше долазе до докумената.

Мишчевићева је напоменула да ту сад имамо судар традиционалног начина где вам је увек фалио један документ, који баш на шалтеру откријете, е то не сме више да се догађа, дакле када дођете на шалтер ви заправо добијате онај документ због којег сте дошли, а не да ви будете ти који тражите.

"Сад ако је то важно за ваш и мој живот, а јесте важно јер нам скраћује главобољу, смањује проблеме са којима се суочавамо, ви можете замислити како то изгледа за оне који установљавају посао овде, купују некретнину, желе да отворе фабрику, желе да запосле људе, у тим сегментима то није само корист помоћ физичком лицу, пардон, правном лицу, то је помоћ и свима нама који на тај начин омогућавамо веће интересовање оних који желе да инвестирају овде јер просто су релаксирани тих тешкоћа са којима су се суочавали и тешкоћа које су се односиле и на корупцију", навела је Мишчевићева.

Имамо напредак у електронским услугама, обучавамо администрацију, боље је управљање људским ресурсима и јавним финансијама, али Евопрска унија очекује више.

"Иако је Србија остварила значајан напредак у пружању услуга и унапредила неке аспекте управљања људским ресурсима, одговорности, креирања политика и управљања јавним финансијама, наравно да постоји простор за даља унапређења у многим областима. Неке би требало да буду високо на дневном реду Владе у блиској будућности. То треба да укључује пун фокус на сварну реализацију реформе јавне управе међу свим владиним канцеларијама и ресорним министарствима", истакао је Жиофре.

Како је додао, постоји хитна потреба да се почне са стриктном применом прописа о запошљавању и постављању највиших менаџера.

"Поред тога, листа краткорочних приоритета треба да укључи и повећање транспарентности рада Владе, обезбеђивање инклузивног и отвореног процеса креирања политика, јачања капацитета Управног суда и независних регулаторних тела, измеђуосталог", реклао је Жиофре.

Србија је до сада из европске касе добила скоро четири милијарде евра бесповратне помоћи, а од тога само за реформу јавне управе 215 милиона евра. Годишње се из предприступних ИПА фондова слије око 200 милиона евра, али је дошло до парадоксалне ситуације, да имамо више пара, а још недовољно знања и опреме да их у корист свих грађана најбоље искористимо.

"То значи да људе морате бројем повећавати, и давати им нова знања која се односе на средства која могу користити, односно које Србија може користити као држава чланица. Ту имате озбиљан проблем, јер је реч о показивању колико је радити у администрацији неконкурентно. И онда имате одлив оних који су способни да програмирају фондове. Зато покушавамо да унапређењем и посебним стимулансима за ове људе нађемо најбоље могуће решење да их задржимо а да нам они помогну да сва ова средства која добијамо на одговарајући начин и уредимо", каже Мишчевићева.

Жиофре је рекао да реформа јавне управе треба да омогући српској администрацији да преузме све обавезе у претприступној и постприступној фази.

"То значи да се, када постане део Европске уније, од Србије очекује да буде способна да обавља дужности које свака држава чланица има као резултат приступања Унији, као и да поседује административне капацитете да оствари корист од тога што је део ЕУ. Међутим, крајњи корисници ове реформе су грађани", истакао је Жиофре.

Може се закључити да савремени чиновници морају бити цењенији и плаћенији, да би људи потребних способности да приближе државу што ширем кругу грађана своје знање и вештине уступили државној администрацији. Можда ће и нов прилив од 30 милиона евра који Европска унија додељује за конкретне мере унапређења јавне управе имати утицаја и на конкурентност радних места у администрацији.