Лажне дојаве о бомбама – колико нас све то кошта и да ли је увек могуће пронаћи починиоце

Након два масовна убиства у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду, и селима у околини Младеновца, почетком овог месеца, полиција је прошле седмице била преплављена лажним дојавама о бомбама. Прво су мете биле школе, а потом болнице.

Иако се ниједна од досадашњих дојава није показала истинитом, за полицију је свака значила излазак контрадиверзионе јединице на терен, евакуацију свих грађана који су се на тим местима затекли и детаљан преглед сваког кутка. 

Ивана Бодрожић, професорка Криминалистичко-полицијског универзитета, навела је гостујући у Београдској хроници да су дојаве о лажним бомбама започеле у марту прошле године дојавом да је постављена бомба у авиону "Ер Србије" на лету од Београда ка Москви, те да су касније омасовљене дојаве о бомбама у основним и средњим школама и установама здравствене заштите. 

Указује да нас је после трагичних догађаја у Београду и околини Младеновца затекао нови талас дојава о постављеним бомбама у разним објектима, пре свега школама.

"Када су у питању прошлогодишњи догађаји, Више јавно тужилаштво у Београду у сарадњи са МУП-ом и Безбедносно-информативном агенцијом покренуло је кривичне поступке против учинилаца ових кривичних дела који су држављани Републике Србије, махом за кривично дело - изазивање панике и нереда. На оним местима где је било основа сумње да је реч о извршиоцима који су страни држављани, покренута је међународна кривично-правна сарадња кроз механизме Европола и Интерпола, и она је у току. Верујемо да ће кроз прикупљене доказе и информације на крају резултирати покретањем кривичног поступка и доношењем законито спроведених одлука", каже Бодрожићева.  

Указује да се лажним дојавама о бомбама држави наноси вишеструка штета – правна, економска и политичка.

"Правна јер се у оваквим случајевима покреће веома скуп и ексклузивни кривично-правни апарат. Економска јер су ангажоване изузетно велике економски ресурси државних органа. Политичка јер може да се створи утисак одређене нестабилности када је у питању извршење ових кривичних дела", наводи Бодрожићева.

"Могуће пронаћи сваког учиниоца"

Ивана Бодрожић верује да је могуће пронаћи сваког учиниоца дела.

"Некада се кривично дело може открити у дану, за нека кривична дела је потребно време. Дубоко верујем да су службе за спровођење закона и у Републици Србији, а и наши партнери са којима остварујемо интензивну међународну кривичноправну сарадњу, сасвим добар ресурс и капацитет за откривање учиниоца кривичних дела", наводи Бодрожићева.

Указује да наша држава имам добар кривично-правни одговор.

"Министарство унутрашњих послова и надлежно тужилаштво у сарадњи са Безбедносно-информативном агенцијом упослило је све своје ресурсе када је у питању откривање и доказивање ових кривичних дела. Држава има добре кривично-правне стандарде, само је питање прикупљених доказа и одлуке надлежних служби за спровођење закона, како ће то даље ићи", указује гошћа Београдске хронике.