Лажне дојаве о бомбама у школама – ко стоји иза и како их зауставити

Ко је и зашто прошле недеље послао претеће поруке и лажне дојаве о постављеним бомбама у готово хиљаду основних и средњих школа у Србији, показаће истрага. Међутим, поставља се и питање – може ли се томе стати на пут и имају ли школе јасна упутства како да поступају и комуницирају са децом и родитељима током евакуације?

Зна се да су претње стигле мејлом, и да су коришћени сервиси за анонимно слање - што полицији отежава посао, јер је у том случају теже утврдити са које локације су претеће поруке дошле.

"Оно што представља проблем су компаније регистроване широм света које пружају различите услуге – од сервиса електронске поште до сервиса за анонимизацију. Одређене компаније у појединим државама, нажалост, не сарађују ни са домаћим, ни са страним органима, што знатно отежава брзу идентификацију оваквих починилаца", наводи Никола Чучиловић, заменик начелника Управе за технику МУП-а.

Осим што изазивају страх, овакве дојаве доводе до значајних губитака.

"Ове школске године је око 65.000 првака уписано. Замислите само да је 30.000 родитеља тог дана морало да дође по децу због евакуације. Ако су изгубили два до три сата радног времена – замислите колики је то укупан економски губитак", указује професор Горан Мандић са Факултета за безбедност.

Евакуација у пракси – паника, страх и питање одговорности

Губитак наравно трпе и ученици – не само због прекида наставе, већ и због страха који доживљавају. Упућени кажу да би школе требало да имају и прецизне правилнике о поступању приликом евакуације - са којим сви морају бити упознати.

"Оно што треба знати, јесте да се код стварне евакуације у пракси, догађају одређени проблеми, односно родитељи морају бити синхронизовани са школом. Дешавало се да се уради евакуација, да родитељ дође по своје дете, узме га, а не јави учитељици или наставнику да га је одвео кући, и сад ви замислите панику просвветног радника који на списку има 25 деце, а кад прозове има 24. То изазива панику, јер се не зна где је дете", каже проф. Мандић.

Ко стоји иза лажних дојава?

Стручњаци наводе да мотиви за лажне дојаве могу бити различити — од геополитичких разлога, као што је рат у Украјини, када су мете биле авио-компаније, амбасаде и државне институције, па све до случајева у којима иза таквих претњи стоје ученици.

"Треба едуковати ту децу да се ради о кривичном делу и које последице све могу да произађу из тога. Имали смо тринаестогодишњег дечака. Нудио је 'услугу' слања дојава у школама у Србији и окружењу – и то наплаћивао", открива Никола Чучиловић, заменик начелника Управе за технику МУП-а.

Казне и законске мере

Иако је законом за ово кривично дело прописана максимална казна до пет година затвора коју ће санкцију суд изрећи зависи од многих околности.

"Имали смо случај запосленог у једном ланцу супермаркета који је пријавио лажну дојаву о бомби само да би могао да одмори. Суд му је изрекао условну казну и новчану казну од 100.000 динара", наводи Бранка Гајић, портпаролка Првог основног тужилаштва.

У намери да се стане на пут лажним дојавама, укључило се и Министарство правде. У предложеним изменама закона разматра се пооштравање кривичне одговорности за оне који шаљу такве дојаве.