Другарице и другови, директори и раднице – родно осетљив језик, лингвистика или друштвена моћ
Бољем положају жена и већој равноправности требало би да допринесе и Закон о родној равноправности који се примењује већ две године. Између осталог, подразумева употребу родно сензитивног језика у институцијама и медијима. Баш то је изазвало бројне полемике у јавности – конзервативаца који родно сензитиван језик сматрају насиљем над језиком и феминистичких кругова.
Да ли си радница или си директор? Баш у том питању заговорници родно осетљивог језика илуструју како се доживљава положај жена у друштву.
"Чињеница је да жене сада јесу у јавном простору и у простору рада, не видим зашто је проблем, да ако смо од учитеља прешли на учитељицу, у време када је то било потребно, сада не можемо да пређемо са доктора на докторку", каже Јелена Филиповић са Филолошког факултета у Београду.
Што је виша друштвена позиција, моћ и утицај, потврђују они који се проблематиком баве, већи је отпор за употребу родно осетљивог језика и од мушкараца и од жена.
"Сматрамо да сви друштвени актери имају право и треба да учествују у расправама, али исто тако сматрамо да нико не треба да има повлашћену позицију у том дијалогу, и да тај дијалог мора да се остварује уз пуно поштовање достојанства и интегритета сваког од учесника уз изостављање сваког облика говора мржње и ниподаштавања", рекла је Наташа Вучковић из Центра за демократију.
Неупитно је и да је питање језика лингвистичко питање. Не може се, ипак, одрећи језику и политички значај. Кроз историју преламале су се различите идеологије – од господине и госпођо, до другарице и другови, па назад.
"Ми не можемо дозволити да патријархална култура нас поклопи и каже не може, не може се за жену казати, не, може јер ми истовремено кроз језик мењамо патријархалну културу", каже Свенка Савић, професорка емеритус.
"Имамо добар алат, морамо сада да нађемо мајстора који ће тај алат да користи и да знају да га користе", рекла је Јелена Пајванчић, професорка у пензији.
План је да се одрже три дебате о одредби која се односи на родно осетљив језик. Једна је иза радне групе.
"Нема потребе да то доносимо ми, мислим на представнике Владе. Баш због тога желимо да питамо струку, и желимо да донесемо најбоље могуће решење – који је то минимум који можемо да донесемо", наводи Нина Митић из Министарства за људска, мањинска права и друштвени дијалог.
И подсећање – жене су се тешко избориле за права, а једном изгубљена права више не могу да се врате.
Коментари