Марковић: Страшна је симболика што немачко оружје опет гази пољима Украјине, али је за то велика одговорност Русије

У сенци рата на европском тлу, Европа данас обележава Дан победе над фашизмом у Другом светком рату и Дан Европе – сећањем на Декларацију француског министра спољних послова Роберта Шумана из 1950. године, која се сматра првим званичним кораком у настанку ЕУ. 

То што у штампи нема много наслова о Дану Победе и Дану Европе према речима Предрага Марковића говори о збуњености наше јавности и о томе да се рат против Русије сели у прошлост.

"Значи, Запад не само да жели да победи Русију данас, него хоће да уништи успомену на највећи допринос Руса и осталих народа Совјетског Савеза светској историји, победи фашизма и силама нацизма. Руси, Украјинци, Белоруси и сви  остали народи Совјетског Савеза су спасили свет од нацизма", истакао је историчар.

То се сада, наводи, поништава овим прећуткивањем, а 90 одсто свих немачких војника који су погинули пало је на Источном фронту.

"Значи, цео Западни фронт је једна мала борба, десети део онога што се дешавало у рату Совјетског Савеза, у рату против пре свега нацистичке Немачке", наводи Марковић.

Сматра да је негирање Дана победе донекле рехабилитација тих разних нациста и неонациста. А што се тиче Дана Европе, то је каже, један леп догађај, али то је један бирократски догађај и та два догађаја не могу да се мере по значају.

Отказан "Бесмртни пук" – реалност рата квари Путиново славље

Указује да је у Украјини један страшан братоубилачки рат који не може да се правда ни на који начин.

"Бесмртни пук је најдирљивији обичај. То су ветерани рата и њихови потомци носе слике својих предака који су се борили за слободу човечанства. Мени је од војне параде увек била милија та парада људи који су поносни на своје претке", оцењује историчар.

Додаје да се у руском окружењу понављају пропаганде које су се чуле за време Другог светског рата против Русије.

Подсећајући на 9. мај 1945. године, истиче да је Берлин пао неколико дана пре тога и да је интересантно да се тај дан у многим земљама слави 8. маја да би се, како каже, избегла та веза с Русијом.

Што се тиче Југославије, подсећа да се велики број поражених војника тада повлачио ка Аустрији не желећи да се преда партизанима, плашећи се од освете до које дошло.

"За неколико дана иде годишњица Блајбурга, места по коме се симболично зову те одмазде партизана углавном над усташама, али и над белим Русима, четницима и тако даље. Видећемо сад који ће ниво Хрватска дати обележавању Блајбурга пошто је он као контра Дан победе. То је дан где десничарска Хрватска слави своје жртве које су пале на страни фашизма", рекао је Марковић.

Ко је победник

У рату који је трајао шест година учествовала је 61 држава и 110 милиона војника.

"Победник је цео свет, зато што бисмо у свету у коме би победио нацизам ми били робови. Београд би се звао Принц Еуген Штат, а Срби би били расељени из ових долина око Саве и Дунава и сатерани у планине. Пољаци би били робови, Чеси, Руси би били истребљени, Украјинци такође. Са становишта нас, словенских народа ми бисмо били скоро уништени да није поражена нацистичка Немачка", сматра Марковић. 

Оцењује да је страшна симболика то што немачко оружје опет гази пољима Украјине. Међутим, сматра да ту велику одговорност сноси и Русија.

"Наравно да Запад спрема Украјину као непријатеља још од 2008, 2009. године, али Руси су сада дали оправдање и повод за општи рат против Русије и то је велики грех руског руководства не само према Украјини него према свом руском народу. Сад је Русија заиста угрожена као држава због тог несрећног лошег вођеног рата", истиче историчар.

Амбасадори неколико држава у Србији положили су јуче венце на споменик "Ослободиоцима Београда" поводом Дана победе. Венце су између осталих положили амбасадори Пољске, Немачке, Француске, Украјине, САД.

Марковић указује да су венци положени на споменик "Црвеноармејцу".

"Ја сам видео и украјински и пољски венац на споменику Црвеноармејцу. Сад се ја питам шта ли су рекли кад су се срели с руском делегацијом, пошто је заједнички "Црвеноармејац" на том гробљу, интересантно имати и Украјинце и Русе. Сви су заједно пали у борби за ослобођење Београда", истакао је Марковић.