Србија, дани туге и солидарности – ђаци се вратили на наставу, полиција у свим школама

Први пут од среде када се трагедија десила, у ОШ "Владислав Рибникар" стигли су први ђаци. Нема редовне наставе, али је организован прихват ученика нижих разреда, углавном од првог до четвртог разреда који су у продуженом боравку, јер родитељи не могу да их оставе саме код куће због посла и других обавеза.

Уз учитеље и запослене у школи, њих су сачекала и четири школска полицајца, што је више него у осталим школама у Србији.

ОШ "Владислав Рибникар" има око хиљаду ученика који ће се у школске клупе вратити према плану који су направили Министарство просвете, Министарство здравља, наставници и родитељи.

Препорука Министарства је да деца која нису спремна за повратак не треба да се врате у среду, како је планирано, и да на томе не треба инсистирати.

Подсећају да су у школи од петка тимови психолошке подршке, да су ту да дају сваки савет и препоруку и деци, и њиховим родитељима, и наставницима.

Истичу да, након јучерашњег савета родитеља, већина родитеља подржава повратак у школу, уз напомену да наставу и остале активности у школи треба прилагодити ученицима

Полицајци су апеловали да свако сумњиво и некарактеристично понашање ученика треба пријавити како би могли да реагују на време и да евентуално спрече инциденте. 

Дан у школама у Србији

После четири године рада, школски полицајац Слађана Краљевић добила је појачање – колегу и патролу која обилази подручје око школе. Деца и родитељи, верују, добили су већу сигурност.

"Јако је важно поверење, и то бих истакла, јер је обавеза школског полицајца да створи поверење код родитеља, деце и сваког грађанина који ће сутра послати дете у школу“, каже Слађана Краљевић, школска полицајка.

Иста слика у свих 1.800 школа у Србији. У једној београдској, сем појачаних мера безбедности, стање редовно. Директорка каже да у учионицама нема мање ђака и да се поштују препоруке Министарства.

"Да се деца чују, саслушају, да искажу како се осећају, шта их брине, да је логично да страх постоји, али и да ће проћи, да им ми помогнемо да то превазиђу", истиче Мирјана Слобода, директорка ОШ "Скадарлија".

Највећа помоћ биће потребна ђацима ОШ "Владислав Рибникар". По повратку у клупе, уместо класичне наставе, предвиђено је оснаживање ученика. Надлежни објашњавају зашто њихово измештање у друге школе није део акционог плана.

"То је само пролонгирање нечега што за децу није добро, измештање деце у другу средину, и након таквог једног објашњења родитељима да би деца опет пролазила кроз питања вршњака шта се десило, зашто се десило и слично, само би и даље наставили. Деца су већ свесна ситуације", напомиње Драган Филиповић, начелник Школске управе.

Део плана није ни реконструкција школе, али то општина планира још од 2017. Као највећу опасност за децу стручњаци означавају кабинет историје у коме је настрадало највише деце.

"За сада ће ђаци улазити из Светозара Марковића, ово ће бити улаз само за наставнике и професоре. Тако да ће Општина Врачар инсистирати да се уради тотална реконструкција ове школе“, указује Милан Недељковић, председник Општине Врачар.

У међувремену, стручњаци дају савете за психолошку подршку деци.

"Не треба очекивати да ће деца прићи одраслима, али одрасли могу да поставе питања – како се осећају, шта мисле. Али, то не треба да буде на начин који је наметљив, нека деца неће уопште бити спремна неко време да разговарају, требаће им времена", напомиње Невена Чаловска Херцог, психијатар.

Имају савет и за родитеље: не очекујте да ће деца лако наставити тамо где су стала прошле среде и поштујте разлике које постоје и у најмлађем узрасту.

Стање повређених

У Ургентном центру је троје повређених из ОШ "Владислав Рибникар". Урађено је неколико интервенција које су добро прошле. 

У истој установи је и шесторо повређених из масовне пуцњаве у Младеновцу и околини, а остали повређени из те масовне пуцњаве су преусмерени у друге клинике КЦ Србије.

Када је реч о онима који су смештени у Ургентном центру, из обе масовне пуцњаве, двоје повређених је у тешком стању.

У тешком стању је и даље девојчица из ОШ "Владислав Рибникар" која је у Дечјој клиници у Тиршовој.

Највећи одзив за добровољно давање крви у последњој деценији

Из Института за трансфузију крви кажу да оволики одзив грађана који су се јављали да буду добровољни даваоци не памте, и да је само прошле недеље било 2.500 добровољних давалаца. Од тога истичу податак да је било 40 одсто младих људи, да је реч о средњошколцима и студентима.

"Ово што се догодило је све нас лично потресло, али наш народ је такав да када се догоде неке несреће жели да помогне и заиста су показали хуманост и племенитост и личну друштвену одговорност по томе што су дошли и желели да помогну свима који су повређени", наводи Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви.

Истиче да је у последњој деценији то највећи одзив.

"Био је велики одзив када су се 2014. догодиле поплаве, али није било оволико. У сали Института су 633 особе дале крв, што је огроман одзив", указује Кнежевићева.