Масовна убиства у Србији као "инфаркт друштва" – како помоћи деци, наставницима и родитељима

Трећи је дан жалости у Србији због трагедије у Основној школи "Владислав Рибникар", као и у масовним убиствима у селима у околини Смедерева и Младеновца. Грађани Србије и региона одају пошту страдалима у две масовне пуцњаве. Четворо повређених у ова два злочина су у критичном стању.

Свима којима је потребна психолошка подршка, могу да је добију у Институ за ментално здравље. Стигла је и вест да министар просвет Бранко Ружић поднео неопозиву оставку. Како помоћи деци, наставницима и родитељима? 

Славица Ђукић Дејановић изјавила је за РТС да је родитељи треба да припреме децу за повратак у ОШ "Владислав Рибникар", али и да их ослушкују. "Важно је деци послати поруку да живот увек побеђује најтрагичније и највеће злочине", каже Ђукић Дејановићева.

"Важно је пронаћи смисао"

Игор Јурић на личној трагедији објашњава да породице страдалих треба да науче да се живи са губитком, али сматра да је време највећи непријатељ.

"Време вам показује како живе вршњаци вашег детета и шта пропушташ. Важно је да нађеш смисао. Сваки живот без обзира на трагедију и муку која те снађе, има смисао. Свако то подноси на свој начин", наводи Јурић, истичући да је важно да им као друштво будемо подршка.

Истиче да је важно да породице имају стручну подршку, која може много да помогне, те да треба да је и прихвате.

"Шок за друштво" 

Далибор Петровић изјавио је да масовна убиства која су се десила у Србији представљају шок, једну врсту "инфаркта" за друштво, као и да треба да сагледамо узроке, али и да "хладне главе" причамо о тим случајевима.

"Уместо да одговарамо репресијом, агресијом и јаким забранама, боље је да причамо о томе како да реагујемо. Жртве смо ситуације да верујемо да је све око нас мрачно и лоше", наводи Петровић, истичићу да је добро што је министар поднео оставку као моралан чин, због којег се друштву враћа поверење у институције.

Ђукић Дејановићева сматра да у овом тренутку друштво очекује правду – револт према кривцу или тражи кривца. "Мултифакторски приступ у оваквим ситуацијама је једино реалан. Нацији треба држава да учини велику услугу и да им каже – нисте сами, имамо институције“, прича Ђукић Дејановићева.

Истиче да би свака локална самоуправа требало и као превенцију, да окупи психологе и психијатре како би помогла породицама, да бисмо спречили последице по ментално здравље.

"Чини ми се да ће, нажалост, ови трагични случајеви бити 'учионице лекција'. Мораћемо да научимо да учимо и од младих", наводи Ђукић Дејановићева.

"Емпатија младих се не види у медијима“

Јурић истиче да ће се све породице сусрести са питањима "зашто баш ми, зашто баш наше дете" и "да ли су и где погрешили". "Често вам говоре – судбина, али на неке ствари се могу утицати. То су разговори са децом и идентификација аномалија у друштву. Породицама страдалих поручујем да нису сами", указује Јурић.

Сматра да се свако дете које је разговарало са родитељима после трагедије, није писало злонамерне поруке преко друштвених мрежама. 

Социолог Петровић пак каже да смо "таоци медијских наратива – да смо лоши и да је све око нас лоше".

"Акценат се сада ставља на дете које је преко друштвених мрежа подржало злочин. Позитивни случајеви, попут емпатије младих са жртвама, се не виде. Онда се то прихвата као реалност“, каже Петровић.

Гостовање Славице Ђукић Дејановић, Игора Јурића и Далибора Петровића  у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.