Др Радовић: Након пријема пацијената завладао је мук, колега тражи дете, а ја не знам да ли да га позовем

Др Александар Кнежевић, специјалиста неурохирург на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој наводи за РТС да је девојчица која се налази у тој клиници, а која је тешко рањена у пуцњави среду у ОШ "Владислав Рибникар", у тешком стању и да је животно угрожена.

"То је, нажалост, најтежи пацијент тренутно, животно је угрожена, у интензивној је нези, наши анестезиолози стално брину о њој", наводи Кнежевић.

Наводи да се среда ујутру није посебно издвајала од других дана на клиници и да ништа није указивало на то да може да се деси једна тако страшна трагедија.

"То јутро причао сам о редовном програму са претходном специјализанткињом која је била дежурна те ноћи, причали смо о томе што треба радити са пацијентима на одељењу, ту је дошао специјализант који је био целу ноћ дежуран и рекао да не иде кући, да долази деветоро повређених из основне школе на Врачару. У том моменту, ми не знамо која је то основна школа и велики је, дуг је тај период кад сазнајем која основна школа је у питању, јер и мој син иде у једну од тих школа али не у ту", наводи Кнежевић.

"Девојчица је задобила прострелну повреду главе"

Убрзо су им стигла три пацијента, међу њима је девојчица са прострелном повредом главе.

"Након тог првог шока крећемо доле, доктор Мрдак, неурохирург који ради са мном ме је позвао и рекао да је већ стигао пацијент. Значи, њих троје је већ стигло код нас. Мислим да су први пацијенти стигли у Тиршову, а онда је после кренула прерасподела јер ми немамо довољно неурохируршких сала нити неурохирурга", наводи Кнежевић.

Девојчица која се налазила у тешком стању, одмах је збринута од стране анестезиолога.

"Докторка Симић која је на челу анестезије у Тиршовој и њене колеге одмах су у собу реанимације спровели пацијенткињу, ту су одмах дошли дечји хирурзи, ортопеди и ми неурохирурзи. Констатовали смо да има устрелну повреду главе", наводи Кнежевић.

Након тога повређену девојчицу воде на радиолошку дијагностику.

"У Тиршовој је завладао мук. Радиолог је урадио снимак кад смо га погледали, директно смо отишли у салу. Све заједно не верујем да је трајало 20 минута. Били смо у сали, анестезиолог др Ирина Милојевић је водила анестезију, њој и њеном тиму је био тежи посао јер је требала надокнада крви све време. Доктор Мрдак и ја смо кренули са операцијом са нашом специјализанткињом Машом. Било је присутно масовно крварење које смо некако успели да зауставимо. На пола операције су нам се придружила још два и професора и сви заједно урадили све што се може из медицинског угла", каже Кнежевић.

Истиче да им је у том тренутку веома значила подршка других професора који су им се придружили.

"Родитељи треба да објасне деци да је социјализација битна"

Упитан шта би као родитељ поручио другим родитељима, одговара – што више времена проводите са својом децом, причајте са њима.

"Као родитељ се трудите да будете најбољи, урадите све за своје дете и да му објасните да је социјализација битна. Објасните детету да је сем те оцене у школи, јако битно да буде и друг", наводи Кнежевић.

Радовић: Прилазим болници, мешају се звукови сирена Хитне помоћи и полиције

Владимир Радовић, анестезиолог Клиничко-болничког центра "Др Драгиша Мишовић" наводи за РТС да у тренутку трагедије и пријема пацијената у КБЦ "Драгиша Мишовић" није био на послу, али да је по боји гласа колегинице која га је позвала приметио да је реч о некој катастрофи.

"Прилазим болници мешају се звукови сирена Хитне помоћи и полиције. Иницијални пријем су два млада момка. Код првог момка након основне дијагностике одмах се улази у селу јер се јавила потреба за хитним хируршким збрињавањем тог момка и у току ноћи је његово здравствено стање стабилизовано", каже др Радовић.

Код другог момка су, каже Радовић, успели да неоперативно стабилизују хемодинамику и он је након 24 сата пребачен на Ортопедију у земунску болницу.

Очекивали су пријем још два пацијента из Смедерева, али они нису стигли до Београда, преминули су.

Наводи да је у болници владала велика неизвесност јер су добили информацију да човек који пуца у околини Младеновца и Смедерева није ухваћен, да пуца и даље и иде из села у село.

"У том тренутку када сам добио информацију о томе шта се догађа у околини Младеновца просто нисам могао да верујем да се то заиста догађа, да се тако нешто заиста догађа. Била је то јако тешка ноћ", каже Радовић.

"Колега тражи дете, а ја не знам да ли да га позовем"

Наводи да је у својој каријери имао много тешких дана и ноћи, да су лекари бавећи се својим послом истренирани на стрес, али да постоји ситуација на коју човек никада не може да се припреми, као што је масовно убиство у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару.

"У укључењу уживо, ја видим колегу који се панично распитује за своје дете, и сад ја не знам, да ли да га окренем и питам га, или да просто чекате и видите шта се догађа", наводи Радовић.

На питање да ли, и како, може да се спречи овако велико насиље одговара: "Начин да се спречи овако велико насиље вероватно је борба против малог насиља".