Разоружавање грађана Србије – последња шанса да се преда нелегално оружје

Државни секретар у МУП-у Србије Жељко Бркић рекао је да је осумњичени за пуцњаву у Младеновцу ухапшен без употребе ватреног оружја, као и да припадници полиције нису били угрожени приликом хапшења.

Прву пријаву добили су у 23 часа, али прва сазнања нису ни изблиза указивала на трагедију која се заправо десила, рекао је Бркић.

“Како се компликовала ситуација, растао је интензитет реаговања МУП-а. Акција трагања трајала је целу ноћ за починиоцем, преко 600 припадника МУП-а, специјалних јединица... Све време акције на лицу места био је министар Гашић, акција је доста добро координисана и резултирала је хапшењем починиоца у осам часова“, рекао је Бркић.

Објаснио је да је починилац напустио место злочина у возилу које је у власништву његовог оца, затим се пребацио до Малог Пожаревца, одатле позвао такси и њиме је превезен до околине Крагујевца, где је лоциран.

На питање да ли су пуцњава у школи на Врачару и крвави пир из Младеновца повезани, Бркић је рекао да ће све околности тек бити утврђене и да је рано полемисати да ли постоји веза.

Србија једна од најбоље наоружаних нација

Професор Правног факултета у Београду др Дејан Ђурђевић рекао је да је реч о стравичним догађајима који су у први план изнели многа незадовољства разним стварима у друштву.

“Једна сфера се тиче чувања муниције, друга вршњачког насиља, типа садржаја на интернету који је доступан деци“, рекао је Ђурђевић.

Проф. Ђурђевић је рекао и да је 2015. донет нов Закон о оружју и муницији којим су знатно пооштрени услови за добијање дозвола за поседовање и ношење оружја.

“До онда смо имали преко 900.000 регистрованих цеви, данас око 766.665 комада оружја. Упркос свему томе, једна смо од најбоље наоружаних нација, народ поседује огромну количину оружја, упркос строгим проверама, може да се деси да особа која није довољно пажљива, која је плаховита, има ожиљак на души – има оружје“, рекао је Ђурђевић.

Истиче да је циљ предложених мера да се број регистрованих цеви у Србији, како кратких, тако и дугачких смањи за 90 одсто – да немамо више од 100.000 цеви.

Објашњава да у Србији није потребно да се поседује толико оружја јер, како каже, не живимо на Дивљем западу да нам свакодневно прети опасности.

“То је више културолошка појава и традиција да свака кућа има оружје. Многи су га наследили, други проблем је што су нека оружја остала из ратова“, навео је професор.

Коментаришући случај седмака који је пуцао на вршњаке из очевог оружја, Ђурђевић је рекао да чим је малолетник могао да дође у посед оружја, да оно није пажљиво чувано.

“Не могу да нагађам степен непажње, да ли је обична или груба непажња, умишљај, да ли је свесно детету дао могућност да приступи и узима оружје – утврдиће истрага, али чим је малолетно дете дошло у посед, није чувано на прописан начин, није се пажљиво руковало“, истакао је Ђурђевић.

Шанса да се преда нелегално оружје без последица

Бркић објашњава да аутоматско оружје у легалном поседу могу да имају само припадници војске и полиције, а и они га задужују и раздужују, под надзором у оквиру своје територијалне јединице.

Професор Ђурђевић објашњава да, упркос томе што је 2016. пооштрена казнена политика, од више од 6.000 осуђујућих пресуда за недозвољено држање оружја и опасних материја, више од 3.500 биле су условне казне. Садашње измене закона предвиђају обавезне казне затвора.

Ђурђевић је рекао да једна од мера које су усвојене, а која ће бити објављена у Службеном гласнику, предвиђа да ће сви грађани моћи да нелегалне комаде оружја и експлозивних направа предају МУП-у од 8. маја до 8. јуна.

“Ако до 8. јуна однесете нелегално оружје, нико вас неће питати одакле вам, нећете одговарати јер сте га неовлашћено држали и носили, али ако не искористите ту могућност, биће драконске казне – условне казне неће бити“, рекао је Ђурђевић.

Ригорозније провере власника оружја

Многи који поседују оружје са дозволом остаће без њега, најавио је Ђурђевић. Објашњава да ће сада приликом обавезних лекарских прегледа бити укључен и психолошки, а не само психијатријски преглед. 

Од сада ће тестирање на психоактивне супстанце бити обавезно, а провере ће се вршити на шест месеци до годину дана. Биће обавезни и психијатријски прегледи. Размишља се, каже, и о повећању пореза на поседовање ватреног оружја.

"Одмеравају се различити интереси. Мораће да се уради и медијска промоција – шта ће то теби, коју корист имаш, а огромни су ризици?", указао је проф. Ђурђевић.

Померање старосне границе за кривичноправну одговорност – тектонска промена

Коментаришући предлог да се старосна граница за кривичноправну одговорност помери са 14 на 12 година, Ђурђевић је рекао да би то унело тектонску промену у правни систем. Напомиње да је у већини европских земаља граница као и код нас тренутно, на 14 година.

"Деца данас су самосталнија, физички јача, информисанија, ми имамо пример малолетника који за собом имају по неколико десетина кривичних дела, крађе, обијања, диловање наркотика. О томе се много пише годинама", наводи Ђурђевић.

Ипак, истиче да је кривична одговорност субјективна и да се заснива на кривици. "А да би био крив, мора бити урачунљив, разборит, свестан последица до којих доводи и да управља својим поступцима. За децу се претпоставља да немају свест, да нису разборита. Ако дете од пет година удари друго, није криво дете, не зна шта је урадило. Поставља се питање да ли деца сада раније престају да буду деца", навео је Ђурђевић.

Померање границе на 12 година представљало би, каже, тектонску промену, око које не постоји сагласност.

Коментаришући одговорност оца дечака који је пуцао на вршњаке, проф. Ђурђевић је рекао да он може да одговара за неадекватно чување оружја, не и за убиства.

Шта ће променити присуство полиције у школи

Један од предлога је и да се у свакој школи, поред обезбеђења, налази и припадник полиције.

Како државни секретар МУП-а Жељко Бркић истиче – улога полиције је превентивна, да својим присуством одврати од одређеног чињења.

“Већ сада је дат хитан налог који је упућен свим јединицама ПУ за град Беоргад, да се сви ангажују на појачаном обиласку свих основних и средњих школа, пре, након и током наставе, да се види присуство и да остварују сарадњу са обезбеђењем“, навео је Бркић.

Он истиче и да је огромно поверење деце у полицију, што показује и то што се 3.000 кандидата пријавило за 210 места у средњој школи МУП-а.

Да ли треба мобилни телефони да се забране у школама

Говорећи о вршњачком насиљу, професор Ђурђевић је рекао да је он става да мобилни телефони не би требало да се користе у школи.

“У овом тренутку директори одлучују да ли је ђацима дозвољен мобилни телефон. У школи ‘Ратко Митровић‘ у 38. блоку, директорка је донела одлуку да се забране и она је наишла на одобравање дела јавности. Постоји велики отпор код родитеља да се забрани употреба телефона, то је сада прилика да се отвори расправа са удружењима родитеља и просветним радницима – да ли је детету потребан мобилни телефон у школи“, рекао је Ђурђевић.

Истиче да је телефон средство које појачава вршњачко насиље у великој мери.

“Свакоме се десило да се расплаче када добије мању оцену, али једно је када се прича пар дана и заборави, а друго када неко сними и окачи на друштвене мреже“, истакао је Ђурђевић.

Напомиње да ће се инсистирати на обавезним периодичним тестовима ђака на психоактивне супстанце, како средњошколаца, тако и седмака и осмака.

Пооштриће се и казне када је реч о ношењу предмета који могу да повреде живот и здравље деце.