Међународни дан матерњег језика

Чланице Организације УН за образовање, науку и културу, УНЕСКО, 21. фебруар прогласио је Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

У Србији Дан матерњег језика обележава се у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића, а у Ковачици ће, тим поводом, бити отворена изложба сликара наиве.

Програмом обележавања Међународног дана матерњег језика предвиђено је да у понедељак, 22. фебруара, у свим основним школама у Србији на првом часу матерњег језика буде прочитана порука генералног директора УНЕСКО-а Ирине Бокове.

У свету се говори око 6.000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети.

Сваке две недеље угаси се по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима, подсећа професор Ранко Бугарски.

Статус матерњег језика и књижевности у основним и средњим школама у Србији, дуго није мењан.

"У скандинавском моделу имате по седам или осам часова недељно. У Грчкој имате безмало девет часова. Код нас је то од првог до петог разреда пет часова недељно, од шестог до осмог четири часа недељно, у средњој школи, гимназијама најчешће четири часа,док је у стручним школама још запостављенији", рекао је професор Филолошког факултета у Београду, Вељко Брборић.

Слаб ниво језичке културе 

У свету око 12 милиона људи говори српски језик, који је стандардизован, са граматиком, речницима, институционалном подршком.

Према Брборићевим речима, потребно је да и укупна литература било уџбеничка било приручна, а било и она обавезујућа, повремено доживи извесне допуне, мање измене, извесне корекције.

"Језик је жива категорија, језик се развија и све то треба пратити, ни ту не претерујемо, наиме то је задатак просветних власти, да организују повремено иновирање", истакао је Брборић.

Лингвисти упозоравају да је ниво језичке културе и писменост веома слаб и да има доста вербалних испада.

"Прво није довољно развијена свест да се језик негује, да се језик чува и да се о томе води рачуна, и наравно ту је и велики задатак медија, они јесу и репер и говорне културе и укупног изражавања", навео је професор.

У Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика. Законом им је загарантована употреба матерњег језика.

Успешнија настава на српском 

Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да је један од најважнијих задатака  министарства што успешније и квалитетније спровођење наставе на српском језику у дијаспори.

Рекао је да је очување српског језика и ћириличког писма кључ за очување националног идентитета нашег народа у расејању.

Навео је да је свеобухватан и делотворан начин да се побољша и осавремени учење матерњег језика у дијаспори израда интерактивног веб портала чије је покретање један од приоритета у раду Министарства за дијаспору . Позвао је компетентне стручњаке у овој области, да се укључе у тај пројекат и доставе министарству своје предлоге и сугестије.

Најавио је и да ће ресорно министарство наставити да широм света дистрибуира уџбенике и букваре да би деца у дијаспори учила српски језик.

"У 2010. години биће реализован пројекат "Мала библиотека" за децу у дијаспори којим је планирано да се десет одсто увећа набавка и дистрибуција уџбеника, књига, и дидактичког материјала за учење српског језика у односу на прошлу годину", рекао је Срећковић.