Прва Београдска Резолуција о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима

У документу се апелује на УН, као и све организације које се баве Холокаустом, супротставе и осуде преименовање улица и других јавних места за потребе величања усташког покрета, те да забране употребу усташких симбола и поздрава као што је "За дом спремни", посебно на местима обележавања геноцида над  Србима, Јеврејима и Ромима. 

Резолуцијом се захтева да се репарација мора исплатити свим жртвама Холокауста у ратној Југославији, укључујући и жртве НДХ.   

Учесници конференције су Резолуцијом осудили сваки покушај рехабилитације ратног хрватског надбискупа Алојзија Степинца и додали да сматрају да треба пажљиво анализирати саучесништво католичког свештенства у Холокаусту у целини.       

Нагласили су да је потребно разоткрити и дистанцирати се од било каквих заговарача и промотера усташке идеологије.            

У Резолуцији је исказана дубока забринутост због "неуспеха појединих у међународној заједници да најоштрије осуде усташки геноцид", као и због тога што "постоје неки који желе да у потпуности избришу ове злочине геноцида из забележене историје".

Учесници скупа у Београду оценили су да је ревизионизам историје "ухватио маха" и да треба подсећати свет да су се најтежи злочини геноцида икада почињени у историји Балкана десили на територији нацистичке марионетске НДХ. 

Гојко Рончевић Мраовић, преживело дете логора Јастребарско и оснивач Института Диана Будисављевић истакао је да је Резолуција "подигла бедем пред ревизијом историје".

Рончевић је за Танјуг рекао и да је дирнут што је доживео да се донесе прва Резолуција, макар и на невладином форуму експерата, као први корак ка међународном признању у УН.   

Нагласио је и да резолуција најоштије осуђује инструментализацију, релативизацију, а пре свега минимизирање броја жртава геноцида у Јасеновцу и НДХ.      

Извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (ЈРИ) који организује Конференцију, Бари Литучи нагласио је да је усвојена Резолуција важна основа за сваки рад свих организација које се баве питањима злочина, геноцида и холокауста у бившој Југославији, а да је култура сећања питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације.    

Навео је да је главни циљ конференције да промовише истраживање о злочиначким активностима у НДХ, напомињући да слоган ЈРИ "Учинимо да се зна истина“.  

Професор је је рекао и да је било притисака "анонимних појединаца" који су блокирали настојања да се износе информације о злочинима широм НДХ, али и да су поједине владе "утицале на то да се неки учесници ни не појаве у Београду".     

Академик Василије Крестић указао је и на то да је квислиншка НДХ имала за идеолошки, "духовни стуб” тадашњи хрватски католички клер и била је егзекутор усташког „коначног решења” као држава етнички очишћених простора која је монструозно и безобзирно спроводила усташко "коначно решење”, скоро потпуног истребљења Срба.          

У раду конференције учествовали су експерти пуковник Антун Милетић, Нисан Шарифи и Гидеон Грајф из Израела, Рори Јеоманс из Велике Британије, Јелена Гускова из Русије, Улрих Најдер из Немачке и Норман Марковић из САД са Рутгерс Универзитета.

Конференција је до сада одржана 21 пут, а ово је први пут да се одржава у Србији.