На интернету идентификовано преко 6.700 огласа за нелегалну продају дијететских суплемената

На скупу "Проблем нелегалног промета дијететских суплемената", организованом у Привредној комори Србије (ПKС), представљена је анализа нелегалног интернет тржишта дијететских суплемената. Kако је речено на скупу, у Србији дозволу за промет дијететских суплемената има више од 9.500 производа, од којих је 29 одсто произведено у Србији.

"Проблем нелегалног промета дијететских суплемената захтева посебну пажњу и сталну едукацију опште јавности јер куповином дијететских суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља корисници ризикују да купе небезбедне и неконтролисане производе којима могу да угрозе своје здравље", рекла је секретарка Удружења за фармацију и медицинску делатност Привредне коморе Србије (ПKС) Мирјана Вучићевић.

Због широке употребе дијететских суплемената, подсећа она, често се дешава да не долази до неопходне консултације с лекаром, а дешава се, како каже, да се без знања о могућим нежељеним интеракцијама приступи конзумирању.

"Да би додатак исхрани могао бити у промету, неопходно је да је уписан у базу података Министарства здравља", каже Вучићевићева.

У ПKС-у наводе да је у апотекама у току 2022. године продато 47 милиона паковања дијететских суплемената, што је, истичу, 33 одсто више него 2019. године.

"Подаци показују да је у апотекама током прошле године продато дијететских суплемената у вредности од 290 милиона евра. Они се из Србије највише извозе у земље региона, чак 90 одсто, док су најчешће земље из којих се увозе Немачка, Италија, Пољска, САД и Велика Британија", наводе у ПKС-у.

"Суплементи нису лекови"

Начелник Јединице за унапређење исхране Градског завода за јавно здравље Београд Весна Пантић Палибрк говорила је о безбедности дијететског производа.

"Суплементи, иако по облику и начину примене и подацима на декларацији подсећају на лекове, они то нису. Они не смеју да имају терапијске дозе ниједног састојка. Додаци исхрани су врло различити по саставу и намени, тако да није једноставно дефинисати шта значи безбедност за такву групу производа", рекла је Палибрк.

Kако наводи, преко података на декларацији произвођач жели да обезбеди своје кориснике, и нажалост, неретко су ти подаци збуњујући и обмањујући.

"Различити подаци о количинама који се наводе на паковањима немају упориште у ономе што се налази у производу", истакла је начелница Палибрк. Она је навела пример обмане производом на тржишту са називом "целерова со", коме се приписују "чаробна својства у лечењу разних тегоба", и подвукла да су састојци тог производа само стругани целер и јодирана со.

На скупу су говорили о здравственом аспекту ове теме представници Министарства здравља Сектора за инспекцијске послове, представници Фармацеутског факултета, као и представник Градског завода за јавно здравље. О нелојалној конкуренцији говорили су представници Министарства трговине, припадници МУП-а из Сектора за борбу против привредног криминала, као и представници Управе царина.