Спречавање прања новца

Савет Европе недавно је похвалио Србију и Управу за спречавање прања новца да је постигла значајан напредак у и нашу земљу учинила равноправном са најразвијенијим институцијама у тој области. После трећег круга евалуације Србију очекује још један круг провере степена способности и усаглашавања с међународним прописима.

Директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић рекао је за Јутарњи дневник да Управа годишње оствари око 60 предмета код којих се сумња да је дошло до прања новца.

"Сви предмети су јако сложени и теже по неколико десетина килограма и односе се на велики број физичких или правних лица. Након анализе тих предмета Управа их доставља или Тужилаштву или Министарству унутрашњих послова", објашњава Вујичић.

Александар Вујичић је рекао да је предуслов да би до прања новца дошло да постоји неко кривично дело, а најчешћа кривична дела су недозвољена трговина опојним дрогама, трговина оружјем, илегална миграција, али и злоупотреба службеног положаја у привреди.

"У овом тренутку највише прања новца се одвија код великих трговинских ланаца, у спорту, грађевинарству, промету некретнина", рекао је Вујичић.

Вујичић објашњава да постоје три фазе прања новца - прва је онда када неко новац стечен криминалом улаже у банку, затим "фазу где се раслојава новац и то је типичан пример 'офшор' компанија, где се путем различитих трансакција покушава прикрити прави власник".

"Трећа, најопаснија је фаза интеграције, где тај прљав новац покушава да се потпуно интегрише у одређени економски систем", истакао је директор Управе.

Срнија је чланица Међународне организације финансијско-обавештајних служби која тренутно броји 117 земаља.

Вујичић каже да су прошле године потписани споразуми са САД-ом, Русијом, Уједињеним арапским емиратима, Грчком, који су веома важни јер омогућавају лакшу размену података.

"Имамо јако добру сарадњу и са САД-ом, са руском финансијско-обавештајном службом. У региону имамо изузетно добру сарадњу, на нивоу региона смо образовали сталну оперативну групу, која се састаје једном до два пута годишње, подаци се размењују дневно и од земаља региона добијамо врло корисне податаке", истакао је Вујичић.