Преглед штампе (20. 02. 2010.)

Руси стопирали кредит Србији!

Прича о руском кредиту од милијарду долара, који су још крајем октобра 2009. у Београду договорили српски председник Борис Тадић и руски Дмитриј Медведев, жестоко се закомпликовала, а преговори су одложени за март, сазнаје Пресс.

Руси су, додуше, у јануару уплатили 200 милиона долара намењених помоћи српском буџету, али преосталих 800 милиона за инфраструктуру и даље чекају договор двеју страна.

- Преговори о делу руског кредита вредном 800 милиона долара, намењеном за инфраструктуру, требало је да се одрже до краја фебруара, али Руси су разговоре сада одложили за март - каже за Прес државни секретар Министарства инфраструктуре Дејан Ласица.

Представници руских железница боравили су у Србији крајем прошле године јер се већи део пројеката за које српска страна тражи кредит односи на железничку инфраструктуру. Ласица истиче да је тада руској делегацији предата документација за конкретне пројекте, и да је првобитно договорено да се преговори наставе у фебруару, након што Руси заврше стручне процене.

- На захтев Руса преговори су одложени за средину марта. Они су објаснили да је потребно да комплетирају став и мишљење о пројектима које су добили. Тако да ће се у марту разрешити питање руског кредита и то да ли ћемо добити ту позајмицу. Такође, сазнаћемо које пројекте и под којим условима Руси желе да финансирају - наглашава Ласица.

Кредит вредан милијарду долара договорили су председник Србије Борис Тадић и руски председник Дмитриј Медведев, приликом посете Медведева Србији 20. октобра прошле године. Од целе суме, 200 милиона долара предвиђено је за подршку буџету, а 800 милиона долара за инфраструктурне пројекте. Договор о позајмици 200 милиона долара постигнут је у децембру, и то по годишњој камати од 3,7 одсто, а новац је легао на рачун Трезора Србије у јануару. Међутим, преговори о осталом делу кредита су се одужили, и још увек су неизвесни.

Шест трака западне Србије

Министарака за национални инвестициони план Верица Калановић изјавила је да је у буџету НИП-а за ову годину приоритет дат националним пројектима - Коридору 10 и првој деоници аутопута Београд-јужни Јадран.

Подсетивши да је Влада Србије у четвртак усвојила одлуку о коришћењу средстава за реализацију пројеката НИП-а, из буџета за 2010. годину у износу од 26,5 милијарди динара, Калановићева је у интервјуу за "Новости" навела да је за Коридор 10 издвојено пет милијарди динара.

Према њеним речима, од тога ће четири милијарде динара бити уложене у северни крак коридора од Хоргоша до Новог Сада, а милијарда за тунел "Стражевица".

За изградњу прве деонице аутопута Београд - јужни Јадран, од Уба до Лајковца, у дужини од 12,5 километара, биће издвојене две милијарде динара.

"Јасна је намера Владе да у западној Србији почне изградња једне модерне саобраћајнице, која ће Београд повезати са Чачком и даље са Црном Гором", казала је Калановићева.

Она је изразила наду да ће тендерски поступак за северни крак Коридора 10 бити успешно окончан наредних дана и да ћемо добити извођача који ће квалитетно, брзо и јефтино одрадити посао.

"Очекујем да ћемо у овој години добити нових 110 километара на северном краку Коридора 10", казала је Калановићева.

Министарка је казала да ће ове године бити завршено још девет километара брзе саобраћајнице између Крагујевца и Баточине, наводећи да је одмах после седнице Владе са представницима ММФ-а разговарала о томе како се троши новац из НИП-а и да су они то оценили не као потрошњу, већ као улагање у развој Србије.

Монаси страхују од повлачења Кфора

Командант јужног крила НАТО-а адмирал Марк Фицџералд је забринуо Србе најавом да Кфор размишља да обезбеђивање српских цркава и манастира на Космету повери Косовској полицији и Еулексу. „Чула сам да ће нас чувати они који су нас 17. марта 2004. године наочиглед француских војника замало линчовали. Тражићемо да нас они не обезбеђују, јер смо сигурније саме, без њихове заштите. Та иста полиција је у тесној вези са оним екстремистима који су нам свих ових година зло наносили", каже за „Политику" мати Анастасија, игуманија манастира Девич.

„НАТО ће наставити да и у будућности разматра повлачење Кфора са ових локација. Очекујемо да полиција развије капацитете да преузме обезбеђивање објеката СПЦ", рекао је Фицџералд у четвртак у Приштини и навео да се ради о девет најзначајнијих објеката религијске и културне баштине СПЦ на Косову.

„То нас јако забрињава будући да Срби и Албанци немају успостављену комуникацију и неповерење је јако велико, без обзира на то што се овде ради о унифирмисаној структури, која би требало да подразумева одређену дозу дисциплине. Срби Албанцима не верују", каже државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић и закључује да је прерано мењати Кфор било киме, јер то може да изазове само велико узнемирење међу Србима.

Портпарол Штаба КПС-а у Приштини Баки Кељани потврђује за „Политику" да ће временом преузети обезбеђивање српских манастира и цркава. Иако не зна када ће се то тачно догодити, он каже да ће таква мера уследити „после договора Кфора, МУП-а Косова и КПС-а, а на основу закона о полицији и у складу са планом Мартија Ахтисарија".

Застареле поједине пријаве против министара

Све прекршајне пријаве које је поднела Државна ревизорска институција против 19 министара и других високих функционера, изузев оних које се односе на кршење Закона о буџетском систему, застареле су и биће одбачене, сазнаје "Блиц". Рок за подношење прекршајне пријаве, изузев по овом закону, јесте свега годину дана од почињеног дела. Прекршаји министара из извештаја ДРИ датирају из 2008, стога је јасно да је прошло више од годину дана од њиховог извршења, те да је неке од њих немогуће процесуирати.

Први корак судија у процесуирању министара и осталих државних чиновника биће утврђивање рока у коме је пријава поднета, а самим тим аутоматски ће уследити одбацивање пријава по основу Закона о јавним набавкама или Закона о јавном дугу.

- Не могу да прејудицирам одлуку суда нити да нагађам исход - каже за "Блиц" Зоран Пашалић, вршилац функције председник Вишег прекршајног суда, и додаје: - Ако су застареле, биће одбачене, ако нису - неће. О томе ће одлучивати судије, а не ја.

Он је подсетио да застарелост не важи за све пријаве.

- По Закону о буџетском систему рокови су дужи. Члан 75 Закона о буџетском систему каже да је рок за покретање поступка три године, а рок од покретања поступка до окончања максимум шест година - додаје Пашалић.