Уништавање српских светиња на КиМ, културна катастрофа пред очима међународне заједнице

Од доласка међународних војних и цивилних представника у Метохији јуна 1999. уништено је 156 српских светиња, украдено више од 10.000 икона и црквено-уметничких и богослужбених предмета. Свет није спречио културну катастрофу. Међународна заједница је под плаштом Савета Европе издвојила пет милиона евра за обнову уништене баштине.

"Светиње које смо обновили, које су нажалост у мартовском погрому спаљене и срушене, у великом делу смо их обновили, оне сведоче о Призрену шта је некада био. Ово наше време се по нечему разликује од оног времена у прошлости, што данас такорећи нема Срба у овом граду", наглашава владика рашко-призренски Теодосије.

Средњовековна хришћанска-православна културна и уметничка знамења на Косову и Метохији представљају највиши уметнички домет тог времена у Европи. У Душановом Призрену била је запаљена и знатно уништена средњовековна краљевска задужбина, Богородица Љевишка. До сада је рестаурирано 340 квадрата фресака оштећених од пламена запаљених гума марта 2004. године.

"Сликарско-конзерваторске радове на обнови живописа Богородице Љевишке извео је Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Дакле, један већи део живописа је у цркви обновљен а остао је значајан део који се планира да се у наредном периоду изведу сликарско-конзерваторски радови и на тај начин презентује једно од најлепшег сликарства у српској уметности средњег века", каже директор Завода за заштиту споменика културе у Лепосавићу Зоран Гарић.

Новија настојања албанских екстремиста су за присвајање баштине српског народа.

"Овде постоје српска, отоманска и албанска културна баштина и то је оно што је потпуно јасно. Ми смо овде достигли врхове своје цивилизације у једном тренутку и оно што видимо као Дечане, Патријаршију, Грачаницу, Љевишку су наше власништво, јер су то за нас и само нама у наслеђе оставили они који су то градили. Вредности припадају читавом човечанству", сматра новинар и књижевник Живојин Ракочевић.

Слику о уништавању српске историје цивилизовани свет није запажао, иако су са Високим Дечанима у Унесков регистар културних добара, али и баштине у опасности 2006, уписана још три споменика. Престони храм српских архиепископа и патријараха – Пећка патријаршија и две задужбине краља Милутина, Манастир Грачаница и Црква Богородице Љевишке у Призрену, интегрални су део културне баштине Европе.