Студенти неће у наставнике, декани и професори предлажу решења – проблем су плате, али и родитељи

Филолошки факултет, где се школују наставници српског језика и књижевности, није успео да попуни квоту - планирали су 410 студената, а пријавило се 295. На Филозофском факултету уочили су да је све мање пријављених за студије историје. Ништа боље није ни на Географском, Хемијском и Физичком факултету, где на наставничким смеровима сваке године остане много упражњених места.

На недостатак наставника математике, физике, хемије, биологије, али и латинског језика и психологије, декани факултета упозоравају још од 2015. године. 

Прошле недеље састали су се декани седам факултета, који имају смерове за школовање наставника, и разговарали о недостатку наставничког кадра.

Сенату Београдског универзитета послали су нацрт платформе са пет тачака.

Прва тачка је, наводе, да очекују да држава уради озбиљну анализу недостатка наставника по предметима и по регионима, и да је једно од могућих решења да се формирају регионалне стипендије, како би се на тај начин студенти који заврше наставни смер вратили у своју средину.

Свакако, истичу, мора да се повећа и плата.

"Сва решења заснивају се на идеји да се подигне друштвени, али и материјални статус наставника"

Мирослав Марић, члан Националног просветног савета рекао је у Београдској хроници да предлози декана звуче доста разрађено, али да није имао прилику да као члан Савета добије конкретан предлог, јер није стигао до њих.

"Када дође до нас, ми ћемо га разматрати", додаје Марић.

Наредног четвртка, најавио је, одржаће се ванредна седница Националног просветног савета, који ће разматрати решења.

"Сва решења заснивају се на идеји да се подигне друштвени, али и материјални статус наставника", истиче Марић и наводи да су плате наставника испод републичког просека.

Сматра да би повећање плата допринело решавању проблема, али да је првенствено побољшање друштвеног статуса нешто о чему треба размишљати.

"Проблем су плате, али и родитељи"

Друштво математичара, чије је он члан, има пет предлога.

Прво, наводи Марић, треба дугорочно унапредити материјални положај наставника, везати примања за републички просек и помножити неким коефицијентом.

Треба, додаје, можда обезбедити неки додатак за дефицитарне професије или да се евентуално дају неке друге погодности, као решавање стамбеног питања или нешто што би могло да инспирише студенте да се запосле и буду наставници.

Затим, навео је, предлог је да се стипендирају студенти од наредне године и да притом постоји обавеза да одређени број година проведу у школству.

Треба заштитити интегритет, углед и ауторитет наставника, који је поприлично нарушен, истакао је Марић, који има утисак да деца и родитељи имају много више права него наставници.

"Утисак је да и родитељи представљају озбиљан проблем. Сам просек неких оцена показује да деца имају боље просеке, али нисам сигуран да је знање у складу са тим просеком", истакао је члан Националног просветног савета.

Пети захтев јесте снажна медијска подршка, односно да се наставничко занимање промовише у медијима, закључио је Марић.