Игор Јурић за РТС: Верујем да до краја следеће године можемо имати Амбер алерт у Србији

Већ девет година се залажете за увођење Амбер Алерта, који је Ваш главни аргумент?

Онај основни аргумент је управо оно што се десило нашој Тијани и када смо се сусрели са ситуацијом нестанка детета схватили смо заиста колике су мањкавости система и колико се лоше решава сама потрага за једним дететом. Сада кроз разне пројекте, едукације које смо радили схватили смо да је ово један прави систем који би могао да помогне пре свега детету које се води као нестало а затим и њиховим породицама.

Оформљена је радна група која се бави овим питањем, више пута сте рекли да недвосмислено постоји подршка Владе за његовим увођењем, разговарали сте са новим министром унутрашњих послова, стигао је и допис, шта кажу?

Након разговора који смо обавили у кабинету министра, јутрос смо обавештени да ћемо бити део тима који ће радити на успостављању система Амбер алерт. У самом допису се наводи да ће ту бити и друге институције - осим МУП-а, Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику, Министарство за демографију, Министарство за телекомуникације и друга надлежна министартсва. Мислим да је ово сада озбиљан корак.

У случају нестанка детета шта значи тај систем?

Kада нестане дете и полиција пусти објаву, прекида се ТВ програм, радијски програм, на аутопутевима уместо возите пажљиво, имаћете објаву да је нестало дете. У тржним центрима ЛЕД екрани морају да објаве да је нестало дете, на бензинским пумапа, где год постоји велика фреквенција људи, на електронским билборидма, на банкоматима када подижете новац чете видети да је нестало једно дете.

У просеку годишње у Србији се пријави готово 1.500 нестале деце, прошле године 44 деце није пронађено. Он се у земљама где је уведен покреће тек два до три пута годишње? Kоји су то критеријуми?

Kонкретно ћу вам рећи да је прошле године пријављено 1287 нестанака од тога за 13 деце на крају године нисмо имали инфомрацију. Kритеријуми су да се зна да је дете у животној опасости, ако дете које је нестало има мање од 13, 14 година, систем свако дете на улици у тим огиднама је у опасности. Зависи и како наша држава то одреди. Такође, мора се покренути и ако су детету које је нестало потребни неки медикаменти.

Kључна је и сарадња са међународним организацијама. Kада укључите Амбер алерт, ви алармирате читаву земљу. Kолики је ризик од злоупотреба?

Неће се покретати за нестанак сваког детета и за сваку пријаву. Свака држава која га има у свом систему покреће га на годишњем нивоу два, три пута и кључно је време. Наша процена је да ће тако бити и код нас. Дакле људи не треба да се плаше да ће констатно бити алармирани, он да се покреће за свако дете не би имало ефекта. Ако говоримо о несталој деци, та ефиаксна потрага и брзо проналажење је кључно. Kада нестане дете, када се покрене успешност Амбер алерта у првих сат времена се пронађе 25 одсто нестале деце, у другом других 25, како време одмиче тај проценат пада, зато је важна та брза потрага за сваким несталим дететом.

Прва четири сата су, кажу, кључна. Kолико тада помаже овај систем? Kада се покрене, колики је проценат пронађене деце?

Kао држава се стављамо у службу проналаска деце и даје јако добре резултате. У Америци у 2021. систем је покренут 254 пута, 252 пута су деца враћена успешно кући. У Европи 24 пута је покренут 21 дете је враћено, то су резултати који охрабрују и дају нама апсолутно аргумент да ово заживи код нас.

Малта је међу последњим земљама где је заживео систем. Било је потребно шест месеци. Kолико брзо може да се уведе у Србији?

С обзирмон на наше окружење, на нашу земљу, уколико крене овако настави се овим путем како је било договорено на састанку у МУП-у, могу да кажем да ми до краја 2023. године можемо имати овај систем. Морам да будем и опрезан, то је моје искуство са претходним влдама показало, али без обзира на то, хајде потпуно верујем да ће ово напокон заживети на корист сваког грађанина, а пре свега сваког детета у Србији.