Места има више него кандидата – ове године мање интересовање за упис на факултете

Хемијски факултет може да упише 185 бруцоша, а пријавила су се 122. О трошку државе може да се школује њих 165. Највеће интересовање је за хемију, а најмање за хемију животне средине. За тај смер пријавила су се четири кандидата, а за наставнички седам.

Горана Јовановић, матуранткиња Медицинске школе у Београду, каже да се за смер наставну хемију определила још у основној школи.

"Професорка из средње школе ме је додатно подстакла на то. И јако ми је жао, не само за наставнике хемије, него генерално за било који смер за професора што има мање људи", наглашава Горана.

Иво Маслаовић из Хемијско-технолошке школе у Суботици каже да га интересује "чиста хемија".

"Мени то лако иде. Биохемија звучи интересантно, али ја баш нисам добар са биологијом, тако да је боље да се држим тога у чему сам добар”, објаснио је Иво.

Кандидати који положе пријемни на сродним факултетима, а не упишу, рецимо, медицину или фармацију, могу да се пријаве за упис на Хемијски факултет.

Декан Хемијског факултета Универзитета у Београду, професор Горан Роглић, каже да њихова установа прихвата документа и са других факултета.

"Могу да се пријаве код нас. Ми ћемо, када завршимо регуларан упис, прихватати документа са других факултета, и ко год је положио хемију на било ком другом факултету, а тамо нема места, може да дође код нас", појаснио је професор Роглић.

Где је највеће, а где најмање интересовање

Најмање кандидата пријавило се за студије Факултета за физичку хемију и Рударско-геолошког факултета. Највише заинтересованих је за студије ФОН-а, грађевине и стоматологије. Али на готово свим факултетима кандидата је мање него прошле године.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Чедомир Антић истиче да је забележен велики пад у броју кандидата који су се определили за тај факултет.

"Ово што ми доживљавамо је, кад кажем ми – мислим Филозофски факултет – суноврат. Дакле, ми смо 2023. године имали 1.044 кандидата, значи особе које су се кандидовале, које су завршиле било коју средњу школу, било кад. Сада смо имали, ако се не варам, 757. За две године – 31 одсто пад", објаснио је професор Антић.

Владан Петров, професор Правног факултета Универзитета у Београду, каже да је ове године број пријављених мањи за око 50 кандидата.

"Педесетак пријављених је мање у односу на претходну школску годину. Неко ће рећи да то и није велики број, ја бих рекао да је то очекивано, али је ово тренутна негативна последица. Од нас, који ћемо да радимо свој посао у складу са законом, зависи да ли ћемо већ следеће године имати још већи број оних који ће потражити своју академску срећу на другом месту", наводи професор Петров.

Наредних дана одлука о квотама за три факултета

Без буџетских квота су и даље три факултета – Филозофски, и факултети драмских и примењених уметности.

Помоћник министра просвете Александар Јовић нагласио је да факултети не могу да уписују студенте на буџетска места док не буду добили квоте.

"У наредним данима, у складу са степеном реализације наставе и извештајима које ћемо добити од самих факултета, Влада Републике Србије има могућност да ту своју одлуку промени, односно да је допуни и одреди број буџетских места. Колико ће то бити – то зависи од Владе Републике Србије. Ми имамо предлоге које смо добили са факултета, али битно је нагласити да ови факултети не могу да врше упис буџетских студената док не добију буџетске квоте", истиче Јовић.

Мање је кандидата и на другим универзитетима у Србији.

За индекс Универзитета у Нишу пријавило се 3.800 кандидата, а има места за 4.500 студената. За студије Универзитета у Крагујевцу пријавила су се 2.323 кандидата, а прима се 3.600 студената. За студије на Државном универзитету у Новом Пазару пријавило се 400, а има места за 575 кандидата.

Највише их интересују психологија, архитектура, медицина, економија и инжењерство.