Преглед штампе (15. 02. 2010.)

Још је вруће око пензија

Прва недеља преговора о трећој ревизији аранжмана са ММФ није донела никакав напредак, тврди извор "Новости" из кругова преговорача. Осетљиво питање индексације пензија од априла наредне године биће зато, како сазнајемо, интензивно разматрано ове недеље на више састанака у Влади Србије.

- Ресор који је задужен за реформу пензијског система понудио је неколико опција усаглашавања пензија у наредним годинама - каже извор "Новости". - Нажалост, ниједна не испуњава у пуној мери критеријум економске одрживости.

Како сазнајемо, Мисији је понуђено да се пензије у наредној и 2012. усаглашавају комбиновано растом трошкова живота и зарада, а да се од 2013. године, када би наводно биле у бољем односу према просечној плати, пређе само на усаглашавање са трошковима живота.

- Овај модел подразумева огромна издвајања државе за пензије у следеће две године. У том смислу није ни прихватљив за ММФ - тврди извор "Новости". - Када је у питању раније договарано усаглашавање пензија са растом БДП ту и даље постоји сагласност.

Према тврдњама истог извора, уколико Србија оствари раст БДП од четири одсто корекција пензија може да буде само за два одсто. Слично је и са најављеним растом плата у јавном сектору, а којег сигурно неће бити пре последњег квартала ове године. Чак и уколико раст бруто друштвеног производа буде изнад четири одсто.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић требало би да током ове недеље одржи нови састанак са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) на којем се очекује утврђивање свих техничких детаља новог закона о пензијском и инвалидском осигурању. Након што сви детаљи новог закона буду прецизирани са делегацијом ММФ-а, тај документ биће усаглашен и са представницима синдиката, послодаваца и пензионерских организација, речено је у Кркобабићевом кабинету. После тога, о предлогу новог закона о пензијском и инвалидском осигурању изјасниће се и Влада Србије.

Српска страна, како сазнајемо, још није Мисији ММФ представила податке на којима базира своје оптимистичке прогнозе о значајном расту БДП у овој години. - Јасно је да је за раст БДП од, рецимо, три и по одсто неопходно да директне стране инвестиције буду бар три милијарде евра. За сада нема озбиљнијих наговештаја да је тако нешто могуће - тврди извор "Новости".

Сигурна кућа за мафијаше!

Црна Гора је у последње две деценије постала право уточиште за мафијаше и бегунце од закона које потражује Интерпол, показали су подаци српске полиције, до којих је у истраживању дошао Пресс. Иако црногорски званичници тврде да су нетачне информације да та држава помаже организованом криминалу, искуство говори потпуно супротно. Италијански мафијаши, „земунци", Карић, Радуловић, Цане Суботић, Терзић... нису једини који су се сакрили у Црној Гори.

Наиме, само у последњих седам дана у Црној Гори су ухапшена, па пуштена четири сарадника Дарка Шарића које Србија сумњичи за шверц 2,7 тона кокаина. Иако црногорска полиција тврди да се сам Шарић налази у једној од европских држава, последњи оперативни подаци српских служби указују да је он и даље у Бечићима!

Да са Црном Гором нема проблем једино Србија, показују помало заборављени случајеви из претходне две деценије. Тако је Црна Гора 1999. године сакрила вођу пуљанске мафије „Санта Корона" Франческа Прудентина, познатијег као Дебели Кип, због чега су уследиле озбиљне оптужбе италијанске владе, а затим и отварање канцеларије италијанског интерпола у Бару. Још већи скандал изазвало је скривање шверцера цигаретама Шира Мацарела, због кога је црногорски министар спољних послова Бранко Перовић поднео оставку, пошто је обелодањено да је чак седам година био у контакту са Мацарелом.

Црна Гора је скривала и хрватског новинара Антуна Маслеа, кога су војнообавештајне службе СРЈ сумњичиле за шпијунажу. Војна полиција је ухапсила Маслеа 1996. године, али је он на мистериозан начин побегао из затвора у Спужу.

Период после 2000. године и компликовање српско-црногорских односа допринело је да се и мафијаши из Србије све чешће проналазе у Црној Гори. Према оперативним подацима српских служби, Жељко Максимовић Мака је 2002. испланирао убиство полицијског генерала Бошка Бухе управо из Црне Горе. Исте године бекство од закона у Црној Гори пронашао је и први СПС-ов директор ЕДБ-а Бранислав Ускоковић, који је одатле отишао у Париз где је ухапшен 2003. године.

И одбегли чланови „земунског клана" који су избегли акцију „Сабља" и даље повремено бораве на црногорском приморју одакле остварују директне везе са албанском и италијанском мафијом. У лето 2007. у Баошићима и Добрим Водама лоцирани су браћа Милош и Александар Симовић, као и Сретко Калинић.

Шарићев клан има плантаже кокаина у Јужној Америци

Нарко-клан Дарка Шарића у Јужној Америци има своје плантаже кокаина, откривено је у вишемесечној истрази која је претходила рекордној заплени те дроге, средином октобра прошле године у Уругвају. Како сазнаје "Блиц", плантаже кокаина под својом контролом држи први човек црногорског подземља, под чијом се заштитом, како се претпоставља, налази Шарић од 21. јанура када је за њим расписана потерница Интерпола.

- Плантаже кокаина у Јужној Америци показују везу између Шарића и главног боса црногорске мафије. Посао у Јужној Америци илуструје пирамиду организованог криминала, чија је база у Црној Гори и из које се вуку конци у Колумбији, Перуу и Боливији, затим до лука у Европи, а онда и по читавом континенту. Први човек црногорске мафије плантаже у Јужној Америци купио је пре неколико година, а право на шверц његовог кокаина до сада је имало неколико најјачих мафијашких босова из Србије и Црне Горе.

- Црногорски бос до сада је у послу с кријумчарењем кокаина, што са својих плантажа, што купљеног од најутицајнијих јужноамеричких картела, сарађивао са неколико проверених сарадника, који су иза себе имали читаву криминалну организацију, од људи који су кријумчарили кокаин, до уличних дилера који су за њих продавали дрогу. Дарка Шарића до 2005. године у овој организацији није било - тврди извор "Блица" из врха МУП Србије. Он наводи и да је утицај овог пљеваљског нарко-боса у црногорској мафијашкој пирамиди подигнут на највиши оперативни ниво тек када су се дотадашњи босови, који су организовали шверц кокаина нашли у затвору.

Многе црквене афере и даље отворене

„Случај владике Артемија" је последња у низу афера које су последњих година потресале СПЦ. Непосредно уочи изборног сабора крајем јануара, медији су нашироко извештавали о велелепном владичанском двору епископа зворничко-тузланског Василија у Бијељини, опремљеног стилским намештајем и бројним позлаћеним украсима. Тај случај подсетио је на куповину луксузних возила за потребе неких епархија, изградњу велелепних владичанских дворова, од којих се за неке тврдило да чак имају и ђакузи.

О „гресима" сабраће архијереја проговорио је и владика захумско-херцеговачки Григорије у писму упућеном свим владикама после заседања Сабора у новембру 2008. године, а које је без његовог знања објављено у јавности.

Епископ Григорије ређао је доказе „очигледне немоћи" Цркве: „јавни несрећни скандал са епископом врањским", „раскол у Америци који не зацељује", Храм Светог Саве који се гради „као Скадар на Бојани".

Велику пометњу, која се понекад завршавала и немилим сценама у цркви или порти изазвало је и „литургијско питање", односно полемика око тога како треба служити литургију. Будући да богослужење није било исто чак ни у суседним епархијама или градовима који су удаљени један од другог свега десетак километара, питање литургије престало је да буде само теолошка ствар и постало нешто што збуњује вернике.

Сабор је у неколико наврата истакао да се литургија мора служити „у духу вековног литургијског предања наше Цркве", али су тумачења шта је то „вековно предање" допринела да богослужење и даље не буде јединствено.

Вероватно најтежи потрес који је нарушио углед СПЦ био је судски процес против владике врањског Пахомија који је окривљен да је извршио блудне радње над четворицом дечака. Суђење је трајало од 2003. до 2006. године.

Оптужбе које су се односиле на двојицу дечака су „пале" због застарелости, док за оне против друге двојице малолетника - није било доказа. После ове пресуде, тадашњи министар правде Душан Петровић тражио је да судија која је донела пресуду буде разрешена дужности, али је Високи савет правосуђа Врховног суда Србије тај захтев одбио.

Повремено се у јавности поједине владике повезују с политичким странкама и њиховим лидерима. Неки су погрдно називани „црвеним епископима", други „демократама", а неки су и јавно подржавали политичаре који су им наклоњени.