Митровчани заједничком вожњом градским улицама упозорили на недостатак бициклистичких стаза у Срему

Седамдесетједногодишњи Лазо Видачковић из Сремске Митровице двоточкашем је прешао више километара него неко аутомобилом. Вози га сваки дан, без обзира на временске услове.

"Са мојим бициклом сам прешао 130.000 километара. На хиљаде сати, и није ми тешко. Бицикл је живот, нигде без бицикла. Сваки дан се возим по десетак километара. Идемо у Нови Сад, Шабац, Богатић", каже Лазо Видачковић.

Сремци кажу да у вожњи бицикла углавном могу уживати ван насеља. Због недостака стаза, тврде, у саобраћају су небезбедни.

Јелена Секулић Вољанек истиче да бицикл користи од рођења.

"Ово је равничарски град, ми не знамо за другачији начин живота, него вожња бицикла. Сад и на посао, понекад када је лепо време идем бициклом. Оно што ме највише брине као мајку, имам децу која возе бицикле, средња су школа и возе прилично живо", наводи Секулић Вољанекова.

Јелена Перић каже да има дете са инвалидитетом које вози трицикл и бицикилизам му је велика љубав, тако да је из тог разлога поред њега почела да вози.

"У граду нема бициклистичких стаза, не можемо да возимо. Него смо то решили да недељом рано ујутру крећемо, шест, седам сати кад нема толики саобраћај", каже Перићева.

У заједничкој вожњи, Митровчани су прешли осам километара. Поред школа су указали на безбедност деце у саобраћају.

"Имамо проблем у односу на некад оно доба кад смо пре 30-40 година ми ишли у школу, када се обавезно ишло бициклом од неке десете до осамнаесте године у школу, Наша деца то сада више не могу. Значи, није безбедно доћи бициклом у школу. Већина родитеља сада вози децу у школу, што је, не само нездравије, него прави и велике гужве у саобраћају", каже Славенка Митровић Лазаревић.

Осим здраве навике, вожња бицикла има и еколошки значај. Љубитељи двоточкаша, очекују помоћ надлежих у граду, и веће разумевање свих учесника у саобраћају.