Шта је пресудило да Сабор СПЦ дâ благослов за аутокефалност МПЦ-ОА

Док још трају анализе одлуке СПЦ да призна најширу аутономију за Македонску православну цркву – Охридску архиепископију, у Скопљу ново изненађење.

"А сада, браћо и сестре, доносимо још једну вест. Свети Сабор СПЦ је једногласно и једнодушно изашао у сусрет молби МПЦ-ОА. Сабор наше цркве благосиља и одобрава, прихвата и признаје аутокефалност ове цркве", рекао је патријарх Порфирије.

Изненађење није изостало ни међу познаваоцима црквених прилика. Можда зато прве реакције од политичара.

"Са председником Републике Србије Александром Вучићем на кратком састанку у Давосу заједнички смо поздравили одлуку СПЦ да прихвати аутокефалност МПЦ-ОА као корак у правом смеру", објавио је председник Северне Македоније Стево Пендаровски на Фејсбуку.

Следи решавање техничко-организационих детаља, а након тога ће уследити црквено проглашење званичним актом. О свему томе, поручује патријарх, биће обавештене све помесне цркве и позване да и оне прихвате статус аутокефалности.

"Већина људи јесте изненађена том одлуком, али оно што је важно истаћи јесте да је у низу лоших одлука са обе стране ова одлука била добра и иде у корист народа самог. Мени се чини да цела прича није готова – јесте СПЦ прихватила аутокефалност, али сада се тек чека одговор из Грчке и Бугарске, биће проблем због имена, а још много важније чека се одговор из Москве", наводи Марко Вековић са Факултета политичких наука.

За вернике, али и познаваоце црквених прилика, непознаница су и разлози да се одлука донесе сада, односно да се све одлуке Сабора саопште тек у Скопљу.

"Ово сада што се десило – сигурно је да је српска црква узела у обзир многе околности и надасве захтеве који су долазили из Скопља, али чим се каже да је одлука на Светом архијерејском сабору донета једногласно, значи да су узети у обзир неки интереси, већи интереси који нама за сада нису познати. Ми не знамо који су разлози руководили српску цркву да донесе овакву одлуку с обзиром на то да је раније била одлучна, не одлучна него је захтевала да се испуне сви канонски услови да се најпре призна аутономија, а затим и аутокефалност", наглашава Јован Јањић, културолог.

Одлука би могла да утиче и на будуће односе у православном свету.

"Проблем Северне Македоније јесте важан, али имамо много битнији проблем у Украјини. У будућности можемо очекивати да ће Украјина да подели источно хришћанство на два пола – Москва и Истанбул", поручује Вековић.

Литургија у Скопљу представља наставак процеса помирења две цркве започетог 16. маја, када је Сабор СПЦ саопштио да признаје најширу аутономију Македонској православној цркви - Охридској архиепископији. Три дана касније, одржана је Литургија помирења у Храму Светог Саве у Београду, прва после 55 година коју су заједно служили архијереји обе цркве.