Родитељи у дилеми који је најбољи начин васпитавања деце, какве границе им треба поставити

Идеја књиге, коју је Удружења родитеља "Матице" из Новог Сада издало и радионице које повремено одржавају, је да се промене поједина уверења о васпитавању која смо последњих година, оцењује Грбовићева, прихватили прилично некритички.

"Од дана када су деци у школама и вртићима почели да се деле Буквари дечијих права, и уз помоћ медија који су та права ојачали, настала је огромна промена у начину на који васпитавамо децу. Готово спонтано, родитељима је наметнут прилично јак осећај кривице", објашњава Грбовићева.

Додаје да је дошло до "психологизације васпитања и стварања уверења да са децом мора увек и у свему да се поступа искључиво лепо".

"По истом принципу, закључује се и да су родитељи који не раде тако, не само груби, већ и неспособни да контролишу своја осећања, примитивни, и да им је, врло вероватно потребна психолошка терапија", наводи Грбовићева.

Таква уверења, сматрају у Удружењу "Матица", морају се мењати.

Поставити јасне границе 

Са идејом да све треба решавати лепим, родитељима је одузета моћ и не преостаје ништа друго осим метода наговарања, које се врло брзо сведе на критику која, кажу, оставља много теже последице и по родитеље и по децу.

Из Удружења предлажу да се поставе јасне границе у понашању, као и да се додатно ојачају.

"Као и државна граница, иза које стоје наоружани стражари да би се поштовала и родитељска граница, мора да има иза себе нешто снажније. Ауторитет се заснива на моћи, иако примарно почива на љубави, а љубав се често састоји и из поступака који нису само нежност", каже Грбовићева.

Као пример, наводи честу ситуацију: кад дете треба убедити да остави телефон.

"Ако га само наговарамо да остави телефон, тешко ћемо успети. Више пута поновљена објашњења да није добро бити превише уз телефон, без подизања тона или наступа из позиције ауторитета, неће постићи жељени ефекат. Напротив, родитељ ће се осећати све слабије и убрзо ће објашњавање заменити критикама, па ће говорити реченице попут: већ сам ти рекла, колико пута треба да ти кажем... да ли ме уопште чујеш..., може далеко погубније деловати на дете", истиче.

"Дете спонатано почиње да се понаша одговорно" 

Биљана Грбовић објашњава да ћемо, ако применимо метод ојачавања граница, детету које није склонило за собом са стола, за почетак објаснити зашто је потребно да то уради.

"Други пут, нећемо поново објашњавати, већ ћемо увести ново правило: ко није склонио, пере судове. Тиме ће дете схватити да је граница озбиљно постављена, и да следи казна за непоштовање. Увиђајући да мама и тата преузимају одговорност, и деца почињу да извршавају своје обавезе", каже Грбовићева.

Додаје да кад се то правило примењује у континуитету, дете заборави да је икада било проблема и спонтано почиње да се понаша одговорно.

"Тако се догоди да касније, кад види неког свог вршњака који, рецимо, не склања за собом са стола, схвати да је оно само, природно, спонтано фина особа. Такво родитељско понашање јача дечју слику о себи, за разлику од критиковања које урушава самопоуздање. Потпуно супротно нашем мишљењу да ћемо им ако смо нежни, ојачати самопоуздање: дисциплином и одмереношћу се јачају и самопоуздање и слобода и интегритет", објашњава Грбовићева.

Каже и да када родитељи имају различите ставове о родитељству – то може бити добро за дете.

"Ублажавају се крајности, а различити ставовови могу бити и снага јер, и кад различито размишљају родитељи могу да гаје заједништво. Да се договоре да два месеца примењују један метод, а друга два други. Уколико, пак, родитељи не могу да се договоре о томе, онда је проблем негде у партерским односима, а не у односу са децом. У таквим ситуацијама, кад један родитељ вуче на једну, а други на другу страну – деца користе ситуацију, за сопствену несрећу", закључује Биљана Грбовић из Удружења родитеља "Матице" из Новог Сада.